HIPOSENZIBILIZACIJA VAKCINOM PROTIV DIFTERIJE, TETANUSA I PERTUSISA

Transcription

1 RADOVI BIBLID: , 131(2003) p UDC: 616.9: HIPOSENZIBILIZACIJA VAKCINOM PROTIV DIFTERIJE, TETANUSA I PERTUSISA Ma ri na ATA NA SKO VIÆ-MAR KO VIÆ, Bra ni mir NE STO RO VIÆ Uni ver zi tet ska deè ja kli ni ka, Be o grad KRATAK SADRŽAJ: Vak ci na ci ja pro tiv dif te ri je, te ta nu sa i per tu si sa (DTP) na la zi se u Ka len da ru oba ve zne imuni za ci je de ce. Ja vqa ju se, do du še, ne žeqe ne aler gij ske re ak ci je od mi ni mal ne ur ti ka rij ske re ak ci je do ana fi - lak se, ko ja ugro ža va ži vot ko je obiè no pre ki da ju ka len dar vak ci na ci je, me ðu tim, vak ci na ci ja de ce tre ba lo bi da se oba vi. Na Uni ver zi tet skoj deè joj kli ni ci u Be o gra du u po sledwih šest go di na is pi ti va li smo gru pu od 137 de ce ko ja su ima la ne ku od ne žeqe nih aler gij skih re ak ci ja na DTP, DT, TT ili mo no per tu sis vak ci nu. Ko žne prik (prick) i in tra derm ne te sto ve ra di li smo sa od go va ra ju æim vak ci na ma. De cu sa ne ga tiv nim re zul ta tom na ko žnim te sto - vi ma od mah smo vak ci ni sa li od go va ra ju æom do zom vak ci ne od 0,5 ml, a de cu sa po zi tiv nim ko žnim pro ba ma po de - li li smo na dve pod gru pe od po 52 de ce. Za tim smo jed nu pod gru pu pod vrg li me to di skra æe ne hi po sen zi bi li za ci je po pro to ko lu Ke ri ja (Ca rey) i Mel cera (Melt zer), a dru gu pod gru pu skra æe noj hi po sen zi bi li za ci ji sa pre me di ka ci - jom tri da na an ti hi sta mi ni kom. U gru pi de ce vak ci ni sa ne skra æe nom hi po sen zi bi li za ci jom sa pre me di ka ci jom kod dvo je de ce (3,8%) ja vio se sa mo otok, kod 50 de ce (96,2%) bila je uobi èajena post vakcinalna re akcija (b.o.), dok ni jed no de te ni je raz vi lo ge ne ra li zo va nu post vak ci nal nu re ak ci ju (0%). Skra æe na hi po sen zi bi li za ci ja sa preme di ka ci jom je ste me to da iz bo ra za po stu pak sa de com ko ja ima ju aler gi ju na DTP vak ci ne. Kquène reèi: alergija, DTP vakcina, hiposenzibilizacija. UVOD Vakcine su si gurne i efikasne, ali ne u potpunosti. Ovo tvr ðewe se ci tira de cenijama da bi se oprav da lo ko riš æewe vak ci na [1]. Ri zi ci zbog pri me ne vak ci ne da le ko su mawi ne go ko rist ko ja se po sti že, ma da kod od re ðe nog bro ja de ce da vawe vakci ne mo že do ve sti do na sta jawa ne žeqe nih alergij skih re ak ci ja. Vak ci na pro tiv dif te ri je, te ta - nu sa i per tu si sa (DTP) na la zi se u Ka len da ru obavezne imu nizacije de ce i da je se u tri do ze u pr voj go di ni starosti (od na vr še na dva me se ca) u raz ma - cima ko ji ne smeju bi ti kra æi od mesec da na, ni ti duži od tri me seca. U dru goj go dini da je se jed na do - za DTP vak ci ne (pr va re vak ci na ci ja), u sed moj godi ni vr ši se dru ga re vak ci na ci ja do zom vak ci ne pro tiv dif te ri je i te ta nu sa (DT), u èe tr na e stoj godi ni tre æa re vak ci na ci ja do zom vak ci ne pro tiv dif te ri je i te ta nu sa pro adul tis (TD) i u osam naestoj go di ni èe tvr ta re vak ci na ci ja do zom vak ci ne protiv te ta nu snog tok so i da (TT) [2]. Ve o ma je teš ko odvo ji ti aler gij ske re ak ci je na po je di ne sa stoj ke ove vak ci ne, ta ko da se one obiè no opi su ju za jed no. Pre pa ra ti ad sor bo va ni sa alu mi - ni jum-hi drok si dom èe sti su uzroè ni ci lo kal nih re ak ci ja (2,6%), ko je se is poqa va ju u vi du bo la i ose tqi vo sti (50-85%), cr ve ni la i oto ka (20-30%) na me stu ubrizgavawa, a ve oma retko (2%) sa infiltra tom u ob li ku èvo ri æa, ko ji se mo že za dr ža ti i vi še ne deqa po sle da vawa vak ci ne. Ana fi lak tiè ke re ak ci je su eks trem no ret ke (1: vak ci ni sanih) [3 5]. Ne žeqe na dej stva ko ja se ja vqa ju to kom vak ci na - ci je su u di rekt noj ve zi sa bro jem vak ci na ci ja i titrom zaš tit nih an ti te la i obiè no se ja vqa ju kod tzv. hi pe ri mu ni zo va nih oso ba. Ne ko li ko stu di ja je po ka za lo da po sto ji di rekt na ve za iz me ðu cir ku li - šu æih TT IgG i ste pe na lo kal ne re ak ci je [5 7]. S ob zirom na to da do sada svi ob javqeni ra dovi uglav nom opi su ju ne žeqe ne aler gij ske re ak ci je ko je na sta ju po sle vak ci na ci je DTP [8 11], još ne ma pre po ru ke šta bi tre ba lo ra di ti sa de com ko ja imaju alergiju na da tu vak cinu, bu duæi da se radi o vak - ci ni ko ja se mo ra po no vqe no da va ti to kom ži vo ta. Ka ko je na ve de no u li te ra tu ri, po stu pak sa ovakvom de com je ve o ma di sku ta bi lan ne ki auto ri sma tra ju da se vak ci ne u tim slu èa je vi ma uopšte ne da ju, dok dru gi go vo re o hi po sen zi bi li za ci ji [12]. CIQ RA DA Ciq ovog ra da je da se utvr di ve æa efikasnost pri - me ne skra æe ne hi po sen zi bi li za ci je sa pre me di kaci jom u od no su na skra æe nu hi po sen zi bi li za ci ju bez pre me di ka ci je, u ciqu iz be ga vawa ne žeqe nih aler gij skih re ak ci ja pri li kom da vawa vak ci na. ME TOD RA DA Na Uni ver zi tet skoj deè joj kli ni ci u Be o gra du u posledwih pet godina is pitivali smo gru pu od 137 de - ce 84 de èaka (61,3%) i 53 devojèice (38,7%) uz rasta od 2,4 me seca do 14 go dina (sa pro sekom go dina 4,28±4,15) koja su ima la ne ku od ne žeqenih alergij skih lo kal nih re ak ci ja (otok, cr ve ni lo, od nosno bol na me stu ubo da) i ana fi lak tiè kih re ak ci ja (ur ti ka ri ja, an gi o e dem, vi zing whe e zing) ili je pret hod no veæ ra ðe na hi po sen zi bi li za ci ja na DTP, DT, TT, od no sno mo no per tu sis vak ci nu, a upu æe na su ra di is pi ti vawa i even tu al ne daqe vak ci na ci je. 427

2 TABELA 1. Karakteristike podgrupa dece po polu. TABLE 1. Characteristics of children's group by sex. VRSTA HIPOSENZIBILIZACIJE TYPE OF DESENSITIZATION Skraæena hiposenzibilizacija Rush desensitization Skraæena hiposenzibilizacija sa premedikacijom Rush de sen si ti za tion with premedication Ž devojèice, M deèaci; F girls, M boys BROJ DECE PO POLU (Ž/M) NUMBER OF PATIENTS (F/M) 18/ / / TABELA 2. Karakteristike podgrupa dece u odnosu na prethodnu reakciju. TABLE 2. Characteristics of children's group by previous reaction. VRSTA HIPOSENZIBILIZACIJE TYPE OF DESENSITIZATION Skraæena hiposenzibilizacija Rush desensitization Skraæena hiposenzibilizacija sa premedikacijom Rush de sen si ti za tion with premedication Generalizovana Systemic VRSTA PRETHODNE REAKCIJE TYPE OF PREVIOUS REACTION Lokalna Local Hiposenzibilizacija Desensitization Sto dva de set i tro je de ce je ima lo po zi tiv nu anamne zu o pret hod noj vak ci na ci ji DTP vak ci nom, a 14 de ce DT vak ci nom. Ra di li smo ko žne te sto ve vakcinama, i to kod 78 de ce DTP vak cinom, kod 42 dece DT vak cinom, kod 14 de ce TT, a kod tro je de ce mo noper tu sis vak ci nom. Prik i in tra derm ne ko žne testo ve ra di li smo na vo lar noj stra ni po dlak ti ce, a re zul ta te te sta èi ta li na kon mi nu ta. Re zul ta - te smo pro gla ša va li po zi tiv nim ka da je bi la prisut na pa pu la ve æa od 3 mm u di jametru za prik test, odnosno ve æa od 5 mm u di ja me tru za in tra derm ni test. Da bi te sto ve pra vil ni je in ter pre ti ra li, radi li smo i kon trol ne pro be sa hi sta mi nom (po zi - tiv na kon tro la) i sa fi zi o loš kim ras tvo rom (nega tiv na kon tro la) i na taj na èin iz be gli greš ke usled der mo gra fi zma. De cu sa ne ga tiv nim ko žnim pro ba ma na vak ci nu od mah smo vak ci ni sa li od go va - ra ju æom vak ci nom u do zi od 0,5 ml i. m. Svu de cu sa po zi tiv nim ko žnim pro ba ma na vakci nu pod vr gli smo daqem is pi ti vawu. Pr vo smo ih podelili na dve pod grupe od po 52 de ce, za tim smo TABELA 3. Protokol skraæene hiposenzibilizacije. TABLE 3. Values of positive and negative skin tests by vaccine DOZA DOSE VOLUMEN (ml) VOLUME (ml) RAZBLAŽEWE DILUTION NAÈIN DAVAWA ROUTE :1000 id :100 id :10 sc :1 sc :1 sc :1 sc :1 sc id intradermno, sc supkutano; id intradermal, sc subcutaneous jed nu pod gru pu pod vrg nu li me to di skra æe ne hi po - sen zi bi li za ci je vak ci nom, a dru gu skra æe noj hi po - sen zi bi li za ci ji sa pre me di ka ci jom, tj. an ti hi stami ni kom (Lo ra ta di ne/cla ri ti ne) tri da na. Ka rak te ri sti ke pod gru pa de ce po po lu pri ka za - ne su u ta beli 1, a u od nosu na pret hodne re akcije (tj. pre hi po sen zi bi li za ci je) u ta be li 2. Skraæenu hiposenzibilizaciju smo radili po protokolu ko ji su dali Keri i Melcer go dine [13] (Tabela 3). Doze se daju u intervalima od 20 minuta. Za tim smo sta ti stiè ki ob ra di li raz li ke iz me ðu gru pa, ko ri ste æi Kol mo go rov-smir no vqev ili Man-Vit ni jev test. RE ZUL TA TI Od 137 de ce ko je smo ispitivali na DTP, DT, TT i mo no per tu sis vak ci nu, dva de set pe to ro de ce (18,2%) ima lo je pret hod nu lo kal nu re ak ci ju (otok i cr venilo) na me stu ubo da, 72 de ce (52,6%) imalo je pret hod nu ge ne ra li zo va nu re ak ci ju, a kod 40 de ce (29,2%) pret hod no je veæ ra ðe na hi po sen zi bi li za - ci ja (Gra fi kon 1). Tri de set i tro je de ce ima lo je ne ga tiv ne ko žne probe na vak cinu (24,1%) 20 de ce na DTP (60,6%), 11 de ce na DT (33,4%), a po jedno de te na TT i mo nopertusis (3%). Sto èetvoro de ce (75,9%) imalo je pozitivne pro be na vak cinu, i to na DTP 58 de ce (55,8%), na DT 31 de te (29,8%), na TT 13 dece (12,5%), a na mo no per tu sis vak ci nu dvo je de ce (1,9%). Do bi je ni re zul ta ti ko žnih te sti rawa po vak ci - na ma pri ka za ni su u ta be li

3 GRA FI KON 1. Pro cen tu al na za stu pqe nost pret hod ne re ak ci je. FIGURE 1. Percentages of previous reaction. GRAFIKON 2. Procentualna zastupqenost postvakcinalnih reakcija. FIGURE 2. Percentages of reactions after vaccination. TABELA 4. Vred no sti po zi tiv nih i ne ga tiv nih ko žnih pro ba po vak ci na ma. TABLE 4. Values of positive and negative skin tests by vaccine. VRSTA VAKCINE TYPE OF VACCINE POZITIVNE PROBE POSITIVE SKIN TEST NEGATIVNE PROBE NEGATIVE SKIN TEST DTP DT TT Monopertusis Na grafikonu 2 prikazana je zastupqenost postvakcinalnih reakcija (generalizovana, lokalna, uobièajena postvakcinala reakcija b.o.) nezavisno od toga koju smo vrstu hiposenzibilizacije radili. U gru pi od 52 de ce vak ci ni sa ne skra æe nom hi po - sen zi bi li za ci jom bi lo je 34 de èa ka (65,4%) i 18 devoj èi ca (34,6%), sa pro se kom go di na 4,41±3,97. Kod 28 de ce ra di li smo hi po sen zi bi li za ci ju DTP, kod 19 de ce DT, kod èe tvoro de ce TT, a kod jed nog de teta mo no per tu sis vak ci nom. Od post vak ci nalnih reakcija kod 44 dece (84,6%) javio se otok, kod èe tvoro de ce in du ra ci ja (7,7%), a ur ti ka ri ja ta ko ðe kod wih èe tvo ro (7,7%). Ni je bi lo ni jed nog de te ta bez postvak cinal ne re ak ci je (0%). U dru goj gru pi od 52 de ce vak ci ni sa ne skra æe nom hi po sen zi bi li za ci jom sa pre me di ka ci jom bi lo je 28 de èaka (53,8%) i 24 de vojèice (46,2%), sa pro sekom go dina 4,67±4,70. Kod 30 dece ra dili smo hi posen zi bi li za ci ju DTP, kod 12 de ce DT, kod de ve to ro de ce TT, a kod jed nog de te ta mo no per tu sis vak ci - nom. Kod dvo je de ce (3,8%) od postvakcinalnih re - akcija ja vio se sa mo otok, a kod 50 de ce (96,2%) bila je uobi èa je na post vak ci nalna re ak ci ja (b.o.). Ni jedno de te ni je raz vi lo ge ne ra li zo va nu post vak ci nal - nu re ak ci ju (0%). Po re ðewem va ri ja bli (pol, go di - ne, vr sta vak ci ne), iz me ðu gru pa ni je utvr ðe na stati stiè ki zna èaj na raz li ka (p>0,05). Upo re ði vawem va ri ja bli post vak ci nalnih re ak - ci ja (lo kal na, ge ne ra li zo va na, b.o.) iz me ðu gru pa do bi li smo da po sto ji ve o ma ve li ka zna èaj nost razli ka, tj. p<0,001, što zna èi da je u gru pi de ce pod - vrg nu te me to di skra æe ne hi po sen zi bi li za ci je sa pre me di ka ci jom do bi je no mno go vi še uobi èa je nih post vak ci nalnih re ak ci ja (Ta be la 5). DI SKU SI JA Iako broj ni ra do vi opi su ju ne žeqe ne aler gij ske re ak ci je ko je na sta ju po sle vak ci na ci je DTP [8-11] ili TT vak ci nom [5-7], de fi ni tiv nih pre po ru ka šta raditi sa de com koja ima ju alergiju na da tu vak- TABELA 5. Vrednosti dobijene uporeðivawem postvakcinalnih reakcija po grupama. TABLE 5. Values on comparation of reactions after vaccination by group. REAKCIJA REACTION Lokalna Lo cal Generalizovana Systemic b.o. b.o. SKRAÆENA HIPOSENZIBI LIZACIJA RUSH DESENSITIZATION SKRAÆENA HIPOSENZIBILIZACIJA SA PREMEDIKACIJOM RUSH DESENSITIZATION WITH PREMEDICATION * * p<0,001 u odnosu na b.o. reakciju; * p<0.001 to b.o. reaction 429

4 cinu ne ma, bez ob zira na to što je u pi tawu vak cina ko ja se mo ra po na vqa no da va ti to kom ži vo ta. Od 33 de ce ko ja su ima la ne gativne ko žne pro be na vak ci nu, osmo ro je ima lo pret hod nu ge ne ra li zo - va nu postvakcinalnu re ak ci ju, de ve to ro lo kal nu, a kod 16 de ce pret hod no je veæ ra ðe na hi po sen zi bi li - zacija. Iz anam neze smo sa znali da je pe toro od osmo ro de ce sa pret hod nom ge ne ra li zo va nom post vak - cinalnom re ak ci jom uzi ma lo an ti pi re ti ke (brufen ili andol) zbog hi perpireksije i bo la na me stu ubo da ko ji su se ja vi li po sle vak ci na ci je. Ur ti ka - ri ja i an gi o e dem naj ve ro vat ni je su bi li ko in ci - den tal na re ak ci ja, tj. vi še ma ni fe sta ci ja ne že - qe ne aler gij ske re ak ci je na an ti pi re ti ke, ne go aler gij ska re ak ci ja na da tu vak ci nu. S ob zi rom na to da se pro vo ka tiv ni te sto vi na an ti pi re ti ke ne rade kod de ce, anam nezni po daci su nam bili dovoq ni za po sta vqawe ko naè ne di jag no ze. Kod de ce sa veæ pret hod no ra ðe nom hi po sen zi bi li za ci jom najve ro vat ni je je doš lo do stva rawa blo ki ra ju æih anti te la, tj. us peš no je ura ðe na imu no te ra pi ja. Ne za vi sno od to ga ko ju smo vr stu hi po sen zi bi li - zacije ra dili, do bili smo da je 50 de ce ima lo la ku lo kal nu, èe tvo ro de ce ge ne ra li zo va nu, a 50 de ce uobi èa je nu postvakcinalnu re ak ci ju. Na še re zul - ta te ve o ma je teš ko upo re di ti sa po da ci ma iz li te - ra tu re, jer ti po da ci ne do sta ju. Ke ri i Mel cer [13] ob ja vqu ju us peš no ura ðe nu de sen zi bi li za ci ju TT kod pe to go dišweg de èa ka koji je u 18. me se cu imao ana fi lak tiè ku re ak ci ju na DTP vak ci nu. Ru bi ra (Ru bi ra) i sa radnici [5] su do bili da je po zi tiv ne ko žne pro be na vak ci nu ima lo 73,3% paci je na ta sa pret hod no lo kal nom postvakcinalnom re ak ci jom, a 23,1% pa ci je na ta sa pret hod no ge ne rali zo va nom postvakcinalnom re ak ci jom. Mi smo dobi li da je po zi tiv ne ko žne pro be na vak ci nu ima lo 64% de ce sa pret hod no lo kal nom postvakcinalnom re ak ci jom, a 86,1% de ce sa pret hod no ge ne ra li zo va - nom postvakcinalnom re ak ci jom. Rubira i saradnici [5] su takoðe uspešno uradili desenzibilizaciju kod troje od šestoro pacijenata sa prethodno lokalnom postvakcinalnom reakcijom, tj. bez nežeqenih generalizovanih alergijskih reakcija, i hiposenzibilizaciju kod jednog od troje pacijenata (dvoje su odbili hiposenzibilizaciju) sa prethodno generalizovanom postvakcinalnom reakcijom, ali tokom hiposenzibilizacije razvili su se generalizovani pruritus i kašaq, tako da su hiposenzibilizaciju prekinuli. Takoðe smo i mi uspešno uradili hiposenzibilizaciju kod 16 od 25 dece sa prethodno lokalnom postvakcinalnom reakcijom 12 dece imalo je blag otok na me stu ubrizgavawa, a tro je je imalo uobièajenu postvakcinalnu reakciju (b.o.). Uradili smo i hiposenzibilizaciju kod 62 dece sa prethodno generalizovanom postvakcinalnom reakcijom i kod wih troje javila se urtikarija kao postvakcinalna reakcija (kod jednog deteta nakon 10 minuta od ubrizgavawa po sledwe do ze, kod drugog na kon 30 mi nuta, a kod treæeg na kon 60 mi nuta). Koc (Cots) i sa radnici [6] su kod èetvoro od 13 de - ce sa sumwom na sistemsku alergijsku reakciju posle vakcinacije TT uradili uspešno desenzibilizaciju TT, a kod jednog deteta hiposenzibilizacija je prekinuta zbog izuzetno jake lokalne reakcije na samom poèetku procedure. Mi smo od 104 uraðene hiposenzibilizacije imali èetvoro dece sa generalizovanom urtikarijom kao postvakcinalnom reakcijom. Od toga troje dece je imalo prethodno generalizovanu postvakcinalnu reakciju, a kod jednog de teta je prethodno veæ raðena hiposenzibilizacija. Da bi se smawi le ili u pot punosti iz begle ne - žeqe ne aler gij ske re ak ci je po sle hi po sen zi bi li - za ci je, po ku ša li smo da jed noj gru pi de ce da je mo pre me di ka ci ju, tj. an ti hi sta mi nik, tri da na pre hi po sen zi bi li za ci je (neš to sliè no kao pre me di - ka ci ja ko ja se da je, u slu èa ju aler gij skih re ak ci ja, kod jod nih kon tra stnih sred sta va). Pro cewi va li smo lo kal ne (otok i in du ra ci ja) i si stem ske re ak - ci je na kon hi po sen zi bi li za ci je. Do bi li smo da je u slu èa ju skra æe ne hi po sen zi bi li za ci je èe tvo ro de ce ima lo ge ne ra li zo va nu ur ti ka ri ju, 44 de ce otok, a èe tvo ro de ce in du ra ci ju na me stu apli ka ci je vakci ne. Ni jed no de te ni je ima lo uobi èa je nu post vakci nalnu re ak ci ju (b.o.). Za razliku od skraæene hipo sen zi bi li za ci je, kod skra æe ne hi po sen zi bi li za - ci je sa pre me di ka ci jom sa mo dvo je de ce ima lo je blag otok na me stu aplikacije vakcine, a 50 de ce ima lo je uobi èa je nu postvakcinalnu re ak ci ju (b.o.). Ni jed no de te ni je do bi lo ge ne ra li zo va nu post vak - ci nalnu re ak ci ju ana fi lak siè kog ti pa. Da vawe anti hi sta mi ni ka (Lo ra ti di ne) u pre me di ka ci ji uti èe na me ha ni zam aler gij ske re ak ci je na vak ci ne, jer on ni je sa mo kla si èan an ti hi sta mi nik veæ sta bi li zu - je i mem bra nu ma sto ci ta. Po re ðewem va ri ja bli postvakcinalnih re ak ci ja (lo kal na, ge ne ra li zo va na, b.o.) iz me ðu gru pa, do bi - li smo da po sto ji ve li ka zna èaj na raz li ka (p<0,001), što zna èi da je u gru pi de ce pod vrgnute me todi skra æe ne hi po sen zi bi li za ci je sa pre me di ka ci jom do bi je no mno go vi še uobi èa je nih postvakcinalnih re ak ci ja (b.o.). Upo re ði vawem va ri ja bli (pol, go di - ne, vr sta vak ci ne) iz me ðu gru pa, ni smo naš li da po sto je zna èaj ne raz li ke (p>0,05), što zna èi da smo na pra vi li do bar oda bir gru pa. U slu èa ju po no vqe ne hi po sen zi bi li za ci je, me to - dom skra æe ne hi po sen zi bi li za ci je sa pre me di kacijom do bili smo da 20 de ce ni je ima lo ni kakvu postvakcinalnu reakciju, a da je jedno de te imalo samo blag otok na me stu aplikovawa vak cine, dok me to dom skra æe ne hi po sen zi bi li za ci je ni jed no dete ni je ima lo uobi èa je nu postvakcinalnu re ak ci ju. ZA KQU ÈAK Na osno vu do bi je nih re zul ta ta za kqu èi li smo da je skra æe na hi po sen zi bi li za ci ja sa pre me di ka ci jom, uz mi ni mal na ne žeqe na dej stva, me to da iz bo ra za po stu pak sa de com ko ja ima ju aler gi ju na vak ci ne. 430

5 LITERATURA 1. Fulginiti V. Adverse Re actions to Vaccines: The Complexity of Vaccine Safety. In Allergy, Asthma, and Im munology from In - fancy to Adulthood. Bierman C W. Ed W.B. Saunders Com pany, Phil a del phia, Bilten gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, Beograd Batalla J, Urbiztondo L. Tetanus vaccination. Alergol Inmunol Clin 1999;14: Deswarte R. Drug Al lergy. In Al lergic diseases: di agnosis and management. Patterson R. Ed J.B. Lippincott Company., Phil a del phia, Rubira N, Baltasar A, Dordal MT, et al. Ad verse reaction to tetanus toxoid. Alergol Inmunol Clin 1999;14: Cots P, Marin A, Juste C, et al. Adverse re actions to tet anus toxoid. Pat tern, desenitization and clin i cal-im mu no log i cal follow-up. Alergol Inmunol Clin 1999;14: Piletta PA, Pasche-Koo F, Saurat JH, et al. Im mediate lo cal reaction to tetanus toxoid booster. Al lergy 1997;52: Baraff LJ, Cody CL, Cherry JD. DTP-associated reactions: an analysis by iwection site, man ufacturer, prior reactions, and dose. Pediatr 1984;73(1): Cody CL, Baraff LJ, Cherry JD, et al. Na ture and rates of ad verse re ac tions as so ci ated with DTP and DT im mu ni za tions in in fants and children. Pediatr 1981;68(5): Long SS, De forest A, Smith DG, et al. Longitudinal study of adverse re ac tions fol low ing diph the ria-tet a nus-per tus sis vac cine in in fancy. Pediatr 1990;85(3): Sakaguchi M, Nakayama T, Inouye S. Cases of syistemic immediate-type ur ti caria as so ci ated with acellular diph the ria-tet a - nus-per tus sis vac ci na tion. Vac cine 1998;16(11-12): Atanaskoviæ M. Alergijske reakcije izazvane vakcinama u deèjem uzrastu. Doktorska teza, Medicinski fakultet Univerziteta u Beo - gradu, Beograd, Carey AB, Meltzer EO. Di ag no sis and de sen si ti za tion in tet a - nus vac cine hy per sen si tiv ity. Ann Al lergy 1992;69(4): DESENSITIZATION WITH DTP (DIPHTHERIA, TETANUS AND PERTUSSIS) VACCINE Marina ATANASKOVIC-MARKOVIC, Branimir NESTOROVIC University Children s Hospital, Belgrade ABSTRACT Immunization with DTP vaccine (diphtheria, tetanus and pertussis) is a part of the vac cination calendar offered in child hood. Adverse allergic reactions vary from min imal urticarial reac tions to life-threatening anaphylaxis. In infancy these reac tions usually interrupt the vac cination cal endar, but immunization in these chil dren should be done. At the Uni versity Chil dren s Hospital of Belgrade, a group of 137 chil dren with suspected aller gic anaphylactic reaction to DTP, DT, TT and monopertussis vaccine was studied for the last six years. Skin (prick and intradermal) tests were per formed with cor responding vac cine. If both tests were negative, the vaccine could be given as a single dose of 0.5 ml. If one of these tests were pos itive desen sitization with vac - cine could be done (according to the protocol described by Carey and Meltzer). In one group of 52 chil dren three days before desensitization, premedication with antihistamines, was done, whereas in the other group of 52 children premedication was not done. Two (3.8%) children in a group of 52 children with pre medication had a minor (local) reaction after vac cination and 50 chil dren (96.2%) had no reaction after vac cination, whereas no children (0%) had systemic reaction after desensitization. Key words: allergy, DTP vaccine, desensitization. Ma ri na ATA NA SKO VIÆ-MAR KO VIÆ Vi so kog Ste va na 8, Be o grad Tel: * Rukopis je dostavqen Uredništvu godine. 431