Mr Vukašin Badža Fakultet sporta i fi zičkog vaspitanja Novi Sad

Transcription

1 CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont časopis br. 18,19,20. Mr Vukašin Badža Fakultet sporta i fi zičkog vaspitanja Novi Sad UTICAJ EKSPERIMENTALNOG PROGRAMA PLESA NA NIVO MUZIKALNOSTI KOD STUDENATA PRVE GODINE FAKULTETA SPORTA I FI ZIČ KOG VAS PI TA NJA 1. UVOD Merenja raznovrsnih ljudskih sposobnosti pojavila su se veoma rano i to onda kada su ljudi shvatili da odre đe ne ljud ske ak tiv no sti va ri ra ju. Me re nja raz li čitih sposobnosti služe da se dobije polazna tačka za upoređi va nje u okvi ru od re đene grupe. Istraživanja vezana za muzikalnost poče la su kra jem 19-tog i po četkom 20-tog veka. Tada je bila konstruisana većina instrumenata za procenu muzičkih sposobnosti koji se koriste i da nas. U dostupnim literarnim podacima susreće mo se sa evi dent nim te ško ćama mnogih istraživača u njihovom pokušaju da što jasnije de finišu muzičku sposobnost, muzikalnost, mu zički talenat, smisao za mu zi ku i sl. Karl Si šor u svom ra du na is tra ži va nji ma muzičkih sposobnosti ističe da pri upoznavanju muzičkog talenta mo ra da se kre ne od merenja bazič nih spo sob no sti. Kon kret no on mi sli na raz li ko va nje: vi si ne to na, ja či ne tona, dužine tona, boje tona, ritmičko pamće nje i test pam ćenja melodije. Ving u svojoj dok tor skoj di ser ta ciji, a prema Radoš, MK dokazuje postojanje opšteg faktora muzičke sposobnosti i ističe da po sto je spe ci fič ni fak to ri ko ji bi mo gli da uti ču na pri kriva nje op šteg fak to ra ili da ome ta ju njegovo merenje. Ono što se, ta ko đe, mo že sma tra ti ten den ci jom po tvr đe no re zul ta ti ma is tra ži va nja jeste da se muzika, a pogotovo ples kao jedna od njegovih spoljnjih i pokretom izraženih ma ni fe sta ci ja ve o ma ret ko pri me nju je na času. Koturović B., i Ma rin ko vić A.(1982) is tiču da se mu zi ka i ose ćanja mogu izraziti pokretom u najraznovrsnijim kombinacijama, pro sto ru i u na činu izvođenja putem koraka. Manasterioti V. (1971). govori o tome da sam po kret kroz bo ga te rit mo ve ob li ke i sti lo ve u nje go vom slu čaju u narodnom plesu, da je ve li ki broj mo guć no sti pri raz vi ja nju ose ća ja za ri tam, za usa vršava nje mo to ri ke i za postojanje skladnosti u kretanju. Relacija muzikalnosti i motoričkih sposobnosti zatim povezanosti muzičkih komponenti i kognitivnnih sposobnosti su izu čavali mnogi stručnjaci iz oblasti fi zičkog vaspitanja: Kostić R., Popović R., Popović D., Ko cić J., Eći mo vić-žga njer S., Tu min D., itd. Osnovni cilj ovog rada je da se utvrde promene muzikalnosti nastale tokom programa plesa, kao i da se uporede podaci dobijeni na osnovu rezultata inicijalnog i fi nalnog me re nja te sta mu zi kal no sti, a pod uti ca jem istog pro gra ma i to na: vi si nu to na, ja činu tona, ritmičko pamćenje, dužinu to na, bo ju to na i me lo dij sko pam ćenje. 2. ME TOD Uzorak ispitanika či ni lo je 104 stu den ta mu ške po pu la cije prve godine studija Fakulteta sporta i fi zičkog vaspitanja u Novom Sadu. Studenti su starosti godine. Za procenu muzič kih i rit mičkih sposobnosti primenjen je Sišor test. Testiranje 179

2 časopis br. 18,19,20. MONTENEGRIN SPORT ACADEMY, Sport Mont muzikalnosti, prema Sišoru, sprovodi se metodom grupnih testova, a dužina testiranja iz no si 30 min. Svi za da ci su sni mlje ni na mag ne to fon skoj tra ci, a re ša va ju se na una pred pri pre mlje nim obra sci ma. Ovaj test is pi tu je sle de će komponente muzikalnosti: TEST RAZLIKOVANJA VISINE TONA (RAZVIT) Ovim te stom se utvr đu je spo sob nost raz li ko va nja to no va raz li či te visine. On obuhvata 50 pojedinačnih zadataka, a svaki zadatak dva sukcesivna tona različite visine. Ispitanik treba kod svakog zadatka da utvr di da li je dru gi ton vi ši ili ni ži od pr vog. TEST RAZLIKOVANJA JA ČINE TONA (RAZJAT) Ovaj test ispituje sposobnost razlikovanja raznih jačina tona. Ispitanik treba kod svakog od 50 pojedinač nih za da ta ka da utvr di da li je dru gi ton ja či ili sla bi ji od pr vog to na. TEST RIT MIČKOG PAM ĆENJA (RITPAM) Ovaj test ispituje sposobnosti prepoznavanja različi tih rit mo va. On sa dr ži 30 pojedinač nih za da ta ka, od ko jih se sva ki za da tak sa sto ji iz dve suk ce siv ne rit mičke strukture. Ispitanik treba da odredi da li su obe ritmič ke struk tu re, kod po je di nih za da ta ka, jed na ke ili se raz li ku ju. TEST RAZLIKOVANJA DUŽINE TONA (RAZDUT) Ovaj test is pi tu je spo sob nost raz li ko va nja raz li čitih dužina to no va. On se sa sto ji od 50 po je di načnih zadataka, od kojih svaki sadrži dva suk ce siv na to na raz li či tog tra janja. Is pi ta nik tre ba kod sva kog po je di nač nog za dat ka da utvr di da li je ton du ži ili kra ći od pr vog. TEST RAZLIKOVANJA BOJE TONA (RAZBOT) Ovaj test is pi tu je spo sob no sti raz li ko va nja raz li čitih boja tona (zvuka). Test sadrži 50 pojedinačnih zadataka, od kojih se svaki sastoji od dva sukcesivna tona koji se me đusobno razlikuju samo pre ko ja čine gornjeg tona. Ispitanik treba kod svakog pojedinačnog zadatka da utvr di da li oba to na da ju iste ili me đu sob no raz li čite boje to na. TEST PAM ĆENJA MELODIJE (MEMPAM) Ovaj test is pi tu je spo sob nost pre po zna va nja raz li či tih me lo di ja. On sa dr ži 30 pojedinačnih zadataka. Prvih deset zadataka se sasto ji od dva mo ti va od po 3 to na; slede ćih de set od dva mo ti va po 4 to na i po sled njih de set od dva mo ti va od po 5 to no va. Kod svakog pojedinačnog zadatka, je dan ton u dru gom mo ti vu uvek od stu pa za od ređe ni in ter val, u od no su na sled to nova u prvom motivu. Ispitanik treba kod svakog pojedinač nog za dat ka da utvr di da li je bio pr vi, dru gi, tre ći...ton drugog motiva, promenjen u od no su na pr vi mo tiv. Pravilan odgovor, na pojedinač ne za dat ke u sva kom te stu, vred nu je se 1 bo dom. Rezultat sači nja va ce lo ku pan zbir bo dova osvojenih na pojedinačnim zadacima, kod svakog testa posebno. 3. REZULTATI Svrha ovog istraživanja je bila da se utvrde promene muzikalnosti nastale tokom programa plesa, kao i da se uporede podaci dobijeni na osnovu rezultata inicijalnog i finalnog merenja testa muzikalnosti Sišor testom. Isto tako potrebno je da se utvrde promene nastale i u pojedinač nim ele men ti ma Si šor te sta, a pod uti ca jem istog pro gra ma i to na: visinu tona, jačinu tona, ritmičko pamćenje, dužinu tona boju tona i melodijsko pamćenje. 180

3 CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont časopis br. 18,19,20. S tim u ve zi utvr đe ne su raz li ke u mu zičko-ritmičkim dimenzijama između inicijalnog i finalnog merenja. Očekivani rezultati su i potvrđeni i to u visokom procentu. Kao što se vi di u ta be li 1, sig ni fikantnost iznosi.000 što ukazuje na veliku statističku zna čajnost programa na nivo muzikalnosti kod studenata. Tabela 1 MERENJE t P Ini ci jal no i finalno merenje Ve ćina autora se slaže da ne postoji jedinstvena de finicija muzikalnosti i da je to kom plek sna spo sob nost po je di na ca da in te gri še raz li či te aspek te osnov nih mu zičkih sposobnosti. Isti autori pretpostavljaju da svaki zdrav pojedinac poseduje muzikal nost, bar u minimalnoj meri. Fizič ke ak tiv no sti na ča su od vi ja le su se is klju či vo uz mu zič ku prat nju. U sa rad nji sa melodijom, ritmom i pesmom, teže ritmič ke struk tu re, kao i od re đene kretne strukture lak še se iz vo de... raz dra ga na i rad na at mos fe ra učvršćuje drugarstvo, prijateljstvo i saradnju među po lo vi ma, te ak tiv no sti ova kvog ti pa pred sta vlja ju izvanredno sredstvo u nastavi fi zičkog vaspitanja (Kocić, J. 2003). Na bazi dobijenih rezultata is tra ži va nja mu zič kih spo sob no sti, za pro ce nu univarijantne značajnosti razlika između inicijalnog i finalnog merenja pojedinačnih sposobnosti Sišor testa stu de na ta Fa kul te ta spor ta i fi zičkog vaspitanja, a po parametrima (t-te sta) se u ve ćini slučaja potvrđuje konstatacija o poboljšanju muzikalnosti, mada se ukazuje na neke minimalne, ali veoma bitne razlike, između rit mičkog pamće nja (p =.886; t =.144) i dužine tona (p =.928; t =.091). Analiziranjem samog te sta pri me ću je se raz li ka u sa mom iz vo đenju tonova kod raz li ko va nja vi si ne, ja čine, dužine, boje tona, melo dij skog pam će nja i rit mičkog pamće nja. Kod vi si ne, ja či ne, du ži ne i bo je to na pu šta ju se dva to na, a upo re đu je se dru gi naspram prvog. Slična tehnika je i kod melodijskog pamće nja. Raz li ka kod te sta za ritmičko pamće nje je u to me što se pu šta ju dva rit ma i be le ži se da li su dve struk tu re iste ili raz li čite. Pozna to je da je sam ri tam, tj. rit mička struktura, vezana ili možda je bolje re ći uslovljena samom dužinom to na, pa on da i ne čude slični rezultati kod parametra raz li ka du ži ne to na (RAZ DUT). Promena u ritmu nastaje promenom odre đenog tona, tj. nje go vim tra ja njem. Du ži na to na je ukom po no va na u sve seg men te te sta jer sa mom dužom izvedbom tona može se steći ne ga ti van uti sak o nje go voj bo ji, ja čini, visini, pa čak i melodijskom pamćenju, a samim tim kod nemuzikalnih osoba stvoriti efekat jačine, visine itd. 181

4 časopis br. 18,19,20. MONTENEGRIN SPORT ACADEMY, Sport Mont Tabela 3 VARIJABLE (SIŠOR TEST) Srednje vrednosti RAZVIT 2.RAZJAT 3.RITPAM 4.RAZDUT 5.RAZBOT 6.MEMPAM Iniicijalno merenje Finalno merenje Uvo dom u ta be li 3 i 4 mo gu se vi de ti re zul ta ti ko ji su ve za ni za sam Si šor test i to: raz li ko va nje vi si na to na (RAZ VIT), raz li ko va nje ja či ne tona (RAZJAT), ritmičko pamćenje (RITPAM), razlikovanje dužine tona (RAZDUT), razlikovanje boje tona (RAZ- BOT) i me lo dij sko pam ćenje (MEMPAM). 182 Tabela 4 VARIJABLA t P RAZVIT RAZJAT RITPAM RAZDUT RAZBOT MEMPAM ZAKLJUIČAK Studenti koji su bili podvrgnuti eksperimentalnom programu, su studenti prve godine studija, koji su već selekcionisani uzrasta između 19 i 21 go di ne, mu škog po la. Mo žda i naj bit ni ja kom po nen ta je ta da su bi li sla bo ili ni ka ko upu će ni u po kret kroz časove plesa i kombinaciju sa muzičkom strukturom, što je i dovelo do ovako visoke signifikantnosti. Ovde treba još jednom na po me nuti da ritam nije prvenstveno auditiv ni, već kinestetič ki fak tor ili fak tor cen tral ne pri ro de, ta ko da on ne de ter mi ni še zna čaj ni je ne ko slo že ni je audi tiv no po na ša nje. Uče šće ritma treba shvati ti kao pri rod ni za kon op šteg kretanja. Ritam takođe olak šava i pokrete i kretanje iz če ga se za klju ču je da je do bar ose ćaj za ri tam je dan od pred uslova za pravilno kretanje u biomehaničkom i motornom smislu. Ri tam uslo vlja va am pli tu du mi šić ne na pe to sti, in te zi tet de lo va nja mi ši ća, tra ja nje na petosti i kontinuitet naprezanja. Zbog sve ga na ve de nog sti če se uti sak da je na ri tam bi lo ve o ma te ško uti ca ti. Bi lo bi zanimljivo izmeri ti stu den te dru gih fa kul te ta koji nisu prošli pro gram ple sa, i upo rediti

5 CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont časopis br. 18,19,20. do bi je ne re zul ta te sa stu den ti ma Fa kul te ta za sport i fi zičko vispitanje, tj. rezultatima dobijenim ovim eksperimentim. Pretpostavlja se da bi razlika bila još veća baš iz razlo ga što su stu den ti sa Fa kul te ta za sport i fi zičko vaspitanje selekcionisani prijemnim ispitom koji u sebi sadrži mnogo više motoričkih sposobnosti koji nesumnjivo više utiču na ri tam. Rezultati ko ju su do bi je ni ovim is tra ži va njem su ge ri šu na je dan pro blem a to je kako urođe ne spo sob no sti da lje, kroz raz voj, pod sti ca ti i do ve sti do tog ni voa da se muzikalnost kao takva raz vi je kod sva kog po je din ca pod jed na ko. Po sto ji mno go fak to ra za razvoj muzikalno sti, a si gur no je dan od njih je i na stav nik fi zičkog vaspitanja. Njihov stav prema muzici i kretnim celinama je presudan u stvaranju intresa kod učenika za njihovo jedinstvo i razvoj muzikalnosti. Dobijeni rezultati omoguću ju ana lizu speci fičnosti muzičkih sposobnosti i mogu uputiti na dalji razvoj muzikalnosti kroz nastavu fi zičkog vasitanja. U smi slu da ljeg una pre đenja rada i postizanja boljih rezultata na nivo muzikalnosti predlaže se primenu mu zi ke na uvod nom de lu časa kada se rade strojeve radnje. Po go to vo bi to bi lo od ve li kog zna ča ja u uvod nom de lu časa. Nastavni proces trebao bi biti visokostruč no vo đen, ka ko bi ra ti takt mu zi ke u skla du sa ve žba ma ob li ko va nja i učiti decu na glasno taktiranje. 5. LI TE RATURA Acić, O, Andolšek-Jeras L, Andreis J, Andrijašević J, Anić R, Anić R et al. (1972). Muzič ka umet nost. Beograd: Interpres. Ećimović-Žga njer, S. (1984). Uti caj rit ma kao mu zi kal ne kom po nen te na uspeh u rit mičkoj gim na sti ci i ple so vi ma. Ki ne zi o lo gi ja, vol. 2; br. 1: 53-63,. Ivan čević, V. (1976). Ritmič ko sport ska gim nastika. Beograd: Partizan NIP ustanova. Kostić, R. (1986). Re la ci ja iz me đu koordinacije i muzičkih sposobnosti učenika. Doktorska disertacija, Niš: Filozofski fakultet, Nastavno naučna grupa Fizičko vaspitanje. Kocić, J. (2003). Uti caj si ste matskogkog vežbanja ritmičke gimnastike i plesova na neke antropološke dimenzije kod učenika mlađeg škol skog uzrasta. Doktorska disertacija. Priština: Univerzitet u Pri šti ni. Krsmanović i Ber ko vić, (1999). Teorija i metodika fi zičkog vaspitanja. No vi Sad: Fa kultet fi zičke kulture. Magazinović, M. (1951). Istorija igre. Beograd: PROSVETA. Manasteriotti, V. (1971). Muzič ki od goj na po četnom stupnju. Za greb: Škol ska knji ga. Perić, D. (2000). Projektovanje i elaboriranje istraživanja u fi zičkoj kulturi. Beograd: Mi ni star stvo za na u ku i teh no lo gi ju Re pu bli ke Sr bi je. Popović, M. R. (1992). Teorija i metodika ritmičko-sportske gimnastike. Niš: Filozofski fakultet Studiska grupa za Fizič ku kul tu ru. Popović R.M. (1998). Antropološke determinante uspeha u ritmičko-sportskoj gimnastici. Niš: SIA-sa mo stal no iz da nje auto ra. Ra doš, MK. (1983). Psi ho lo gi ja mu zič kih spo sob no sti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 183

6 časopis br. 18,19,20. MONTENEGRIN SPORT ACADEMY, Sport Mont Radisavljević, L. (1992). Ritmič ko sport ska gim nastika. Be o grad: FFK Be o grad. Volf-Cvi tak, J. (2004). Rit mička gimnastika. Za greb: Udž be ni ci sve u či li šta u Za gre bu. THE INFLUENCE OF DANCE EXPERIMENTAL PROGRAM ON THE MUSICALITY LE VEL OF 1 st _YEAR STU DENTS OF FA CULTY OF SPORT AND PHYSI CAL EDU CA TION This pa per de als with pos si bi li ti es of con tri bu tion to ex perts and sci en tists in physical education in the fi eld of studying mu sic and mu si cal cul tu re. The aim of this research was to determine changes of musicality developed during experimental program of dan ce. The ten dency was also to compare data obtained upon initial and fi nal me a su re ments on of mu si ca lity test, on a sam ple of 104 ma le stu dents on the fi rsth year in Fa culty of Sport and Physi cal Edu ca tion, Uni ver sity of No vi Sad. For as se sment of musical and rhytmical abilities Seashore test was applied. According to obtained results differences in musical-rhytmical dimensions between initial and fi nal measurements were p at the sig ni fi cance level of p=.01 respectively. Keywords: Se as ho re test, stu dents, mu si ca lity "Pobjeda", 2. oktobar