Univerzitet umetnosti u Beogradu DOI 10.5937/kultura1236123R UDK 7.01:001.895 7.01:316.75 pregledni rad TEHNOLOGIJA I UMETNOST Sa že tak: U ovom ra du će mo se ba vi ti onim te o rij skim aspek ti ma, ko ji ra sve tlja va ju esen ci jal ni od nos teh no lo gi je i umet no sti. Ovo pro u čava nje do bi ja na zna ča ju, na ro či to da nas, ka da smo sve do ci sve op šte i ne za u sta vlji ve ak ce le ra ci je teh no lo škog na pret ka, po go to vo u sfe ri viso kih teh no lo gi ja, či me je i umet nost kao deo kul tur nog si ste ma po stala za hva će na ovom sve op štom teh no lo škom eufo ri jom. Me đu tim, ka ko će mo vi de ti u ovom ra du, čvr ste kon cep tu al ne ve ze iz me đu umet no sti i teh no lo gi ja kao dru štve nih de lat no sti po sto ja le su još mno go pre ne go što se po ja vio teh no lo ški bum u dru goj po lo vi ni 20. ve ka. Za to je naš cilj da u ovom ra du is tak ne mo ključ nu či nje ni cu, po ko joj su teh no logi ja i umet nost go to vo part ner ski de li le, i još uvek de le, isti sud bin ski pro stor ci vi li za cij skog raz vo ja čo ve ka. Ključ ne re či: dru štve ni raz voj, umet nost, teh no lo gi ja, ino va ci ja, umet nič ko is tra ži va nje Teh no lo gi ja i umet nost po se du ju za jed nič ko po re klo u svo joj dru štve noj de ter mi ni sa no sti; i jed na i dru ga po ja va či ne ele mente dru štve nog raz vo ja ko ji je te kao u me đu sob nom pro ži manju. Ame rič ki isto ri čar umet no sti i teh no lo gi je Lu is Mam ford, u svom de lu Art and Teh nics, is tra žu je ovaj od nos umet no sti i teh ni ke u kon tek stu po ja va, ko je, sva ka na svoj na čin, re pre zentu ju na šu ljud skost: Umet nost i teh ni ka pred sta vlja ju de ter minant ne aspek te ljud skog or ga ni zma. Umet nost sto ji na su bjektiv noj i unu tra šnjoj stra ni čo ve ka; sva nje na sim bo lič ka struktu ra zah te va to li ko na po ra da se pro iz ve du poj mo vi i je zik uz po moć ko jih je čo vek u mo guć no sti da eks ter ni zu je i pro jek tu je unu tra šnja sta nja, i što je naj va žni je, da pru ži kon kret nu i jav nu for mu svo jim emo ci ja ma, svo jim ose ća nji ma, da pru ži svo jim in sti tu ci ja ma zna če nja i vred no sti ži vo ta. Teh ni ka se, na du goj stra ni, raz vi la iz na še po tre be da se osvo ji i upra vlja eks ter nim uslo vi ma ži vo ta, ka ko bi se kon tro li sa le sna ge pri ro de i pro ši ri la sna ga i teh nič ka efi ka snost ljud skog pri rod nog po re kla u smeru 123
prak tične i ope ra ci o nal ne ko ri sti 1. Mam ford je, iz ova kvog pola zišta, raz vio te zu da je sa vre me na teh no lo gi ja, svo jim pre veli kim uti ca jem for mi ra la ma sov nog čo ve ka, ko ji se, uz po moć teh ni ke, de struk tiv no od no si pre ma pri ro di, ali i sa mom se bi, što ima im pli ka ci je i po sa mu umet nost: Teh ni ka je iz ne na da po sta la mno go vi še auto ma ti zo va na, mno go vi še ne pri ja telj ska, objek tiv na ; dok je umet nost, kao re ak ci ju na ove ten den ci je u teh ni ci, po ka za la zna ke ne u ro tič no sti i sa mo de struk ci je, de gene ri šu ći se u pri mi tiv ni ili in fan til ni sim bo li zam, umet nost se okre nu la ka glu po sti i br lja nju i bez o blič nom švr lja nju 2. Za raz li ku od Mam for da, Majkl Hejm od nos teh no lo gi je prema umet no sti po sma tra ma nje ka te go rič no. Hejm je mi šlje nja da je ovaj od nos od u vek po se do vao am bi va lent ni ka rak ter: Na umjet ni ci ma je da ču va ju vi zi o nar ske aspek te teh no lo gi je. Umjet nost da je pot po ru teh no lo gi ja ma u po vo ju, ka kva je virtu al na stvar nost 3. Hejm se u istom sve tlu kri tič ki iz ra ža va i o od no su umet no sti pre ma teh no lo gi ji: Umjet nost po di že zr ca lo da bi po ka za la moć i opa snost no vo ro đe nih teh no lo gi ja 4. Mar tin Haj de ger je, u svom spi su The Qu e sti on Con cer ning Tec hno logy, u is pi ti va nju su šti ne teh no lo gi je pro na šao i su štinu umet no sti. Haj de ger umet nost po sta vlja kao pro tiv te žu ono ga što nam je do ne la na u ka: objek tiv nost, uka lu plje no sti u is tra živa nju sve ta ko ji nas okru žu je, u vla da nju pri ro dom i na uč noj mer lji vo sti, što, ukup no gle da no, pred sta vlja su štin ski pro blem mo der ne teh no lo gi je. Zbog pre te ra ne upo tre be objek ti vi ti za ci je i na uč nih me to da u raz vo ju teh no lo gi je, mer lji vo sti pre svih, moder na teh no lo gi ja se re a li zo va la pot pu no dru ga či je od onog svog su štin skog po re kla ko je su joj od re di li sta ri Gr ci. U sta ro grč kom zna če nju, reč teh no lo gi ja je iz ve de na iz grč kog poj ma tec hne, ko ja po svom po re klu pred sta vlja ob lik umet no sti, od no sno, poi e sis. Ta ko Haj de ger po jam umet nost raz ma tra u dva zna če nja: u smi slu le pih umet no sti ili po e zi je, ko je od go va ra sta ro grč kom ter mi nu po i e sis, dok dru go zna če nje umet no sti pri pa da ši rem sta ro grč kom shva ta nju re či tec hne, ko je se od no si na po ra đa nje isti ne. Haj de ger is ti če da po i e sis mo ra mo raz u me ti u onom ob liku u ko jem su ga sta ri Gr ci pro mi šlja li, za to što se ono ne odnosi sa mo na za nat sko, ni ti sa mo na umet nič ko, već i pe sničko, 1 Mum ford L., Art and Tec hnics, Co lum bia Uni ver sitty Press, New York 1952, str. 32. 2 Ibid. 3 He im M., Pro jek ti ra nje vir tu al ne stvar no sti u Ki ber pro stor, ki ber tje la, cyberpunk:kul tu re teh no lo ške tje le sno sti, Na kla da Je sen ski i Turk, Za greb 2001, str. 101. 4 Ibid. 124
pro iz vo di po ja vu i kon kre ti zu je iz la ga nje 5, i to je od ga ja nje i to je po i e sis. Od no sno, tec hne ni je sa mo ime za za nat ske ak tivno sti i ve šti ne, ne go je, ta ko đe, i ime za um nu umet nost i le pe umet no sti. Tec hne zna či po ra đa nje isti ne, od no sno po i e sis, to je ne što stva ra lač ko 6. Ka ko je umet nost ob lik isti ne, jer sa mo ono što je isti ni to predsta vlja umet nost, a umet nost je ob lik tec hne, on da je i teh no lo gija ob lik umet no sti. Ali, za Haj de ge ra sa mo pe sni štvo, ko je je kao ter min pro is te klo iz re či pi o e sis, u pot pu no sti pro ži ma sva ku umet nost 7, pa i teh no lo gi ju. Haj de ger u svom shva ta nju teh nolo gi je po la zi od sta va da su šti na teh no lo gi je ne obi ta va u onom vi dlji vom de lu eg zi sten ci je (ve tre nja ča, va đe nje ru de iz ze mlje), da kle u ono me što nam se pri ka zu je kao kon kret na po ja va, već je nje na su šti na mno go du blje pri ro de. 8 Iz tog raz lo ga, za ne gativ ne po ja ve ko je stva ra teh no lo gi ja, po seb no no va teh no lo gi ja, pre sve ga zbog pri me ne prin ci pa fi zi ke kao na u ke, mi ne može mo re ći da je teh no lo gi ja ne što ne ga tiv no: Za to što su šti na teh no lo gi je ni je teh no lo ška, su štin sko pro mi šlja nje (reflek si ja) teh no lo gi je i pre sud na kon fron ta ci ja sa njom, mo ra se do go diti na pod ruč ju ko je je sa jed ne stra ne bli sko sa su šti nom tehno lo gi je i, sa dru ge stra ne, na pod ruč ju ko je je fun da men tal no dru ga či je od teh no lo gi je. Ta kvo pod ruč je je umet nost. Ali, to će se sva ka ko do go di ti, sa mo ako pro mi šlja nje umet no sti jed nim svo jim de lom ne za tva ra oči pre ma sa zve žđu isti ne, ko ju, konač no, svi mi is pi tu je mo. Ta kvim is pi ti va nji ma sve do či mo o krizi sa me su šti ne teh no lo gi je, ko ju u na šoj pot pu noj pre o ku pa ci ji teh no lo gi jom mi još uvek ni smo is ku si li, ta ko da u na šem či sto este tič kom pro mi šlja nju po ja va, mi vi še ni ti šti ti mo i ni ti ču vamo sa mu su šti nu umet no sti 9. Pro mi šlja njem teh no lo gi je kroz umet nost, Haj de ger nam omo gu ću je da raz u me mo ko re ne kri ze, ne sa mo teh no lo gi je i umet no sti, već i sa vre me nog mi šlje nja, ko je je za sno va no na objek tiv nom pro u ča va nju sve ta, ali nam ta ko đe po ma že da shva ti mo i sa mu su šti nu od no sa teh no lo gi je i umet no sti, kao ve či to ot kri va nje isti ne, što nam ovaj mi sli lac pru ža u svo joj za vr šnoj mi sli: Pa ipak, što vi še is pi ti va njem pro mi šlja mo su šti nu teh no lo gi je, sve vi še se po ja vlju je mi ste ri ja oko su šti ne umet no sti 10. 5 He i de ger M., The Qu e sti on Con cer ning Tec hno logy, and Ot her Es says, Harper - Tor chbo oks, New York 1977, str. 10. 6 Ibid., str 13. 7 Ibid., str. 34. 8 Ibid., str. 14. 9 Ibid., str. 35. 10 Ibid. 125
Kur cvel, kao i Haj de ger, is ti če shva ta nje teh no lo gije bli sko onom sta ro grč kom: Grč ko zna če nje teh no lo gije tehk ne lo gia uklju ču je umet nost kao ključ nu ma ni fe sta ci ju teh no lo gi je 11. Ovim Kur cvel iz ra ža va stav da, po red zna nja, isto ta ko i tehno lo gi ja ob u hva ta ne shva tlji vost (tran sce dent nost) is ko ri šće nih ma te ri ja la. Ka da su ele men ti jed ne ino va ci je sa sta vlje ni na pravi na čin, on da oni pro iz vo de ča rob ni efekt ko ji na di la zi sa me ele men te 12. Kur cvel kao pri mer iz no si Gra ham Be la (Gra ham Bell) i slu čaj no spa ja nje dva po mič na bub nja i se le o ni da gde je re zul tat nad ma šio ma te ri jal sa ko jim je ra dio 13, što je uzroko va lo da po pr vi put u isto ri ji na da lji nu bu de pre ne sen ljud ski glas. Mno gi asam bla ži su upra vo to: slu čaj ni skup 14, sma tra Kur cvel, jer se isti fe no men de ša va i u umet no sti, ko ja ta ko đe mo že bi ti shva će na kao još jed na for ma hu ma ne teh no lo gi je. 15 Ka da se dr vo, pre ma zi i ži ce sa sta ve ka ko tre ba, re zul tat je fanta sti čan: na sta je vi o li na ili kla vir. Ka da se ta kva spra va ko ri sti na pra vi na čin na sta je ma gi ja dru ge vr ste: mu zi ka. Mu zi ka nad mašu je zvuk. Ona kod slu ša o ca iza zi va od go vor kog ni tiv ni, emoci o nal ni mo žda i du hov ni što je je dan ob lik tran sce dent no sti 16, či me sve umet no sti de le isti cilj: ko mu ni ka ci ju ko ja te če od auto ra do pu bli ke 17, za klju ču je Kur cvel. U prak tič nom smi slu, od nos teh no lo gi je i umet no sti mo že mo po sma tra ti dvo ja ko. Pr vi či ni deo na ra ti va, ili na dah nu ća, sa drža nog u umet nič kom de lu kroz re pre zen ta ci ju ide o lo gi je. Dok dru gi deo ovog od no sa teh no lo gi ju shva ta kao sred stvo pro izvod nje (oru đe) umet nič kog de la. Iz ova dva aspek ta ro di će se tre ći, gde je teh no lo gi ja vi đe na kao pro mi šlja nje sa me se be. U isto ri ji umet no sti, pr va dva aspek ta su naj vi dlji vi ja kod istorij skih avan gar di. Avan gar da je, pre sve ga, iz ra zi la uto pi ju ko ja umet nost vi di kao po moć no sred stvo u pre o bra ža ju dru štva. U ovoj uto pi ji, prak tič ni pre o bra žaj će iz vr ši ti teh no lo gi ja, dok će umet nost taj pre o bra žaj po dr ža ti ta ko što će po sta ti njen kon kretni iz raz. Ovu te žnju u umet no sti je pr vi po ka zao fu tu ri zam. Po po re klu ita li jan ski avan gard ni po kret, fu tu ri zam je ga jio ve li ku za di vlje nost pre ma kre ta nju i br zi ni kao po ja va ma ko je sim bo lišu no vo teh no lo ško do ba. Teh no lo gi ja uob li če na u auto mo bi le i 11 Kur tzwa il R., The Age of Spi ri tual Mac hi nes, Pho e nix, Lon don 1999, str. 21. 12 Ibid. 13 Ibid. 14 Ibid. 15 Ibid. 16 Ibid. 17 Ibid. 126
avi o ne, i čo vek ko ji vla da ovom teh no lo gi jom, po sta ju cen tral ni mo ti vi fu tu ri stič kog iz ra za. Ma ri ne ti (Ma ri net ti, F.T.) u če tvr toj tač ki ma ni fe sta fu tu ri zma, na naj sve tli ji na čin re pre zen tu je ove te žnje fu tu ri zma: Mi po tvr đu je mo da je svet uz vi še no sti obo gaćen no vom le po tom: le po tom br zi ne. Tr kač ka ko la, či ja je li mari ja oki će na ve li kim ce vi ma, blju ju sal ve eks plo ziv nog ve tra, ta ko la bu ke ko ja kao da ja šu na pu šča nom zr nu iz gle da ju mno go lep ša i od Kri la te slo bo de 18. Ide ja da je teh no lo gi ja is ce lju ju ća za jed no bo le sno dru štvo uočlji va je kod kon struk ti vi zma, po kre ta ko ji je ro đen na kon slo ma car ske Ru si je, u no voj so ci ja li stič koj dr ža vi. Kon struk ti vi zam je u svo jim de li ma, slič no fu tu ri zmu, re pre zen to vao, ne sa mo no vu sna gu jed nog dru štva, u ovom slu ča ju so ci ja li stič kog, ne go i veli či nu teh no lo gi je kao iz ra za dru štve nog pro gre sa, iz ra že nu u čelič nim ra ste ri ma iz ve de nim iz kon struk tiv nih ele me na ta mo dernog gra di telj stva. Ta tljin, kao ro do na čel nik ovog po kre ta, svo je me tal ne kon struk ci je je upe rio ka ne bu po put got skih ka te dra la, što je tre ba lo da ozna či uz di za nje no vog so ci ja li stič kog do ba raz vo ja jed nog dru štva. Pa ra lel no sa kon struk ti vi zmom, i po kret De Stijl je u ar hi tek tu ri mo der ni zma za pad nog ti pa kon struk tiv ni gra đe vin ski ele ment iz di gao na ni vo iz ra za, ali u ovom slu ča ju mo der na kon struk ci ja ne bo de ra je po slu ži la za ve li ča nje ka pi tali stič ke funk ci o nal ne grad nje i, uop šte, ka pi ta li stič ke pro iz vodnje, ko ja je pro iz ve de ne stva ri re du ko va la na funk ci ju, re pe ti ci ju i estet sku jed no stav nost. Ova ar hi tek tu ra, oslo bo đe na od fi gura tiv nih ele me na ta i de ko ra ci je, pred sta vlja la je i no vo vi đe nje ma šin skog sve ta ko ji se ra đao na po čet ku 20. ve ka. Sna ga ovih is tra ži va nja, ko je su naj u pe ča tlji vi je spro ve li slikar Pit Mon dri jan (Mon drian, Pi et) i ar hi tek ta Teo van Dus burg (Do es burg, Theo van), bi la je to li ko uti caj na da je po sta la i stil u sli kar stvu, va jar stvu, ar hi tek tu ri, u gra fič kom i in du strij skom di zaj nu. I iz Evro pe se pro ši ri la na no vi kon ti nent, u SAD. Da nas je De Stijl naj vi še pre ži veo u gra fič kom di zaj nu i ar hi tek turi. Če sto je is ti ca na Mon dri ja no va mi sao: Ži vot sa vre me nog, kul ti vi sa nog čo ve ka po la ko se odva ja od pri ro de; či me ova kav ži vot, po sta je sve vi še ap strak tan 19. Bi la je po vod da i Ras ki (Rutsky, R. L.) iz me đu osta log, pro na đe ve zu ko ja po sto ji iz među na stan ka ovog sti la u sli kar stvu sa mo der no šću i mo der nim ur ba nim ži vo tom 20. Me đu tim, kao traj ni te o rij ski za log Mon drija no vog pla sti ci zma, osta je te o ri ja ko ja je po ku ša la da pronikne 18 http://www.ita li an fu tu rism.org/ma ni fe stos/fo un ding ma ni fe sto/; F.T. Ma ri netti, The Fo un ding and Ma ni fe sto of Fu tu rism, Ita li an fu tu rism.org. 19 Pit Mon dri jan u Reyner Ban ham: The ory and De sign in the First Mac hi ne Age, The MIT Press, USA 1980, str. 150. 20 Rutsky R. L., High Tec hne: Art and Tec hno logy from the Mac hi ne Aest he tic to the Post hu man, Uni ver sity of Min ne so ta Press, Min ne a po lis 1999, str. 84. 127
u su šti nu stvar no sti i umet no sti kao sa dr ža ja te stvar no sti, što je do ve lo i do svo je prak tič ne re a li za ci je u vi du Ba u ha u sa. U ovoj ško li je pr vi put u isto ri ji in sti tu ci o nal no kon kre ti zo va na sin teza umet no sti i teh no lo gi je, gde je teh no lo gi ja ko nač no re a li zova na u svo jem dvoj nom zna če nju na ra tiv no i pro iz vod no. U Ba u ha u su je umet nost po dig nu ta na ni vo na uč nog is tra ži va nja, ne sa mo umet no sti sa me po se bi, ne go i kao is tra ži va nja čo veka i nje go vog to ta li te ta, čo ve ka ko ji tro ši tu umet nost. Ba u ha us je pri do neo da se pr vi put or ga ni zo va no i prak tič no pri me njuju te o rij ska is tra ži va nja ljud skih po tre ba, čo ve ko ve fi zi o lo gi je, psi ho lo gi je, an tro po lo gi je, i pre sve ga an tro po me tri je. Da kle, Ba u ha us je pr vi put iz vr šio sin te zu čo ve ka sa teh no lo gi jom, moder nom ma sov nom pro iz vod njom sva ko dnev nih po trep šti na, na u kom i umet no šću, i to na rav no prav nim osno va ma. Mo žda je ovim umet nost iz gu bi la svo ju auru, ka ko nas u svo joj te o ri ji Valter Be nja min upo zo ra va, gde mo der na teh no lo gi ja re pe ti ci jom uni šta va ne po no vlji vost umet nič kog de la, ali je olak ša la sva kodnev ni ži vot obič nom čo ve ku iz ma se. Me đu tim, bu duć nost ove ško le ni je bi la na evrop skom kon ti nen tu, is tro še nom ra to vi ma, ra za ra njem i unu tra šnjim ne sta bil no sti ma. Te o re ti čar umet no sti Mi ško Šu va ko vić o dru štve noj spre zi umet no sti i teh no lo gi je u pe ri o du avan gar de iz no si sle de će za pa ža nje: Što se ti če ma šinske este ti ke i sin te ze teh no lo gi je i umet no sti, avan gar de su nazna či le pro je kat i uto pi ju. So vjet ski di zajn i pri me na umet no sti u in du stri ji deo su pro jek ta ko ji u osi ro ma še noj i in du strij ski neraz vi je noj po stre vo lu ci o nar noj dr ža vi ni je mo gao da se re a li zuje. Pa ra dok sal no, sin te zu teh no lo gi je i umet no sti u kon kret nim dru štve nim uslo vi ma bi lo je mo gu će ostva ri ti tek in kor po ra cijom uto pij skih avan gard nih za mi sli u ka pi ta li stič ku pro duk ci ju Sje di nje nih Ame rič kih Dr ža va 21. I za i sta, u raz me ra ma isto ri je, u ovom krat kom pe ri o du raz vo ja umet no sti, pe de se tih go di na dva de se tog ve ka, ka da in for ma ti čari, voj ni struč nja ci, le ka ri, psi ho lo zi, gra de no vu teh no lo gi ju digi tal nog ka rak te ra i ki ber ne tič kog ustroj stva, oni ot kri va ju i virtu el nu re al nost. Iz ovih la bo ra to ri ja iza ći će voj ni si mu la to ri lete nja i upra vljač ki si ste mi na da lji nu, pri me nje ni u mor na rič koj ko mu ni ka ci ji. Sve ove, i mno ge dru ge voj ne si ste me, umet ni ci su este ti zo va li i ti me teh no lo gi ji pru ži li hu ma nu upo tre bu, čime su u da ljoj umet nič koj pre ra di ovi uzor ci teh no lo gi je po sta li objek ti umet nič kog is tra ži va nja. 21 Mi ško Šu va ko vić: Este ti ka sa vre me nog sli kar stva, Na rod na knji ga, Al fa, Beo grad 1998. str. 29. 128
LI TE RA TU RA: Ban ham R., The ory and De sign in the First Mac hi ne Age, The MIT Press, USA 1980. Fe at her so ne M. i Bur rows R., Ki ber pro stor, ki ber tje la, cyber punk: Kul tu re teh no lo ške tje le sno sti, Na kla da Je sen ski i Turk, Za greb 2001 He i de ger M., The Qu e sti on Con cer ning Tec hno logy, and Ot her Essays, Har per - Tor chbo oks, New York 1977. Kur tzwa il R., The Age of Spi ri tual Mac hi nes, Pho e nix, Lon don 1999 Mum ford L., Art and Tec hnics, Co lum bia Uni ver sitty Press, New York 1952. Rutsky R. L., High Tec hne: Art and Tec hno logy from the Mac hi ne Aest he tic to the Post hu man, Uni ver sity of Min ne so ta Press, Min ne a- po lis 1999. Šu va ko vić M., Este ti ka sa vre me nog sli kar stva, Na rod na knji ga, Al fa, Be o grad 1998. http://www.ita li an fu tu rism.org/ma ni fe stos/fo un ding ma ni fe sto/, F.T. Ma ri net ti, The Fo un ding and Ma ni fe sto of Fu tu rism, Ita li an fu tu rism. org. Zdravko Rajčetić University of Arts, Belgrade ART AND TECHNOLOGY Abstract In this paper we will deal with those theoretical aspects that shed light on the essential relationship between technology and art. This study gains importance especially today, when we witness a widespread and unstoppable acceleration of the technological progress, especially in the domain of high technologies, where the art as part of the cultural system becomes affected by the omnipresent technological euphoria. However, as we shall see in this paper, strong conceptual connections between art and technology as social activities, have existed long before the technology boom in the second half of the 20th century. Therefore, the aim of this paper is to point to the essential fact that the technology and art have always shared and still share the same fate of civilizational and human development in a specific form of partnership. Key words: Social development, art, technology, innovation, artistic research 129