УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Кандидат: Ивана Обрановић Ментор: Проф. др Иван Д. Куљанчић УТИЦАЈ ФИТОТЕХНИЧКИХ МЕРА НА ПРИВРЕДНО-ТЕХНОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СОРТИ СИЛА И ГРАШАЦ БЕЛИ Мастер рад Нови Сад, 2014.
ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: 1. Др Иван Д. Куљанчић, редовни високошколски наставник за ужу научну област виноградарство, Пољопривредни факултет Нови Сад ментор 2. Др Мира Медић, доцент за ужу научну област виноградарство, Пољопривредни факултет Нови Сад председник комисије 3. Др Нада Кораћ, редовни високошколски наставник за ужу научну област виноградарство, Пољопривредни факултет Нови Сад члан комисије
Ивана Обрановић Мастер рад Садржај САДРЖАЈ РЕЗИМЕ... i SUMMARY... ii 1. УВОД... 1 2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ... 2 2.1. Утицај дефолијације на принос и квалитет грожђа и вина... 2 2.2. Утицај уклањања гроздова на принос... и квалитет грожђа и вина... 5 3. ЦИЉ И ЗАДАТАК ИСТРАЖИВАЊА... 8 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДИКА РАДА... 9 4.1. Материјал коришћен у раду... 9 4.2. Постављање огледа... 12 4.3. Методе испитивања... 15 4.4. Статистичка обрада података... 19 4.5. Климатски и земљишни услови... 19 5. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ... 22 6. ЗАКЉУЧАК... 40 7. ЛИТЕРАТУРА... 41
Ивана Обрановић Мастер рад Резиме РЕЗИМЕ У циљу сазнања о утицају примене уклањања доњих листова са чокота и уклањања гроздова на родност, квалитет грожђа и вина и отпорност према ниским зимским температурама, постављен је једногодишњи оглед током 2012/2013. године са сортом сила и Riesling Italico (грашац бели) клон СК-54. Оглед је заснован у два веома блиска винограда Огледног добра за виноградарство у Сремским Карловцима (45 12'00.31'' N и 19 55'59.05'' E) које је у саставу Пољопривредног факултета у Новом Саду. У огледу су примењене три варијанте: контрола (К) без третирања; умањен принос (УМПР) почетком шарка су уклоњени трећи и четврти, а понегде и други грозд; и уклањање доњег лишћа (УДЛ) почетком шарка су ручно уклоњени листови у зони гроздова. Примењене операције зелене резидбе позитивно су утицале на вредности коефицијената родности, а нису значајно утицале на отпорност лозе према ниским температурама. Квалитет грожђа није се значајно променио под утицајем третмана. Вино са чокота са којих су уклоњени гроздови добило је највишу оцену. Кључне речи: беле винске сорте, уклањање листова, уклањање гроздова, привредно-технолошке карактеристике. i
Ивана Обрановић Мастер рад Summary SUMMARY For the purpose of learning about effects of the implementation of fruit zone leaf removal and cluster thinning on fertility, quality of grapes and wine and resistance to low winter temperatures, during 2012/2013 a one-year experiment with variety Sila and Riesling Italico clone SK-54 was conducted. The experiment was conducted in two very close vineyards of Experimental Field for Viticulture in Sremski Karlovci (45 12'00.31'' N and 19 55'59.05'' E) which is the composite part of the Faculty of Agriculture in Novi Sad. Three variants were used in the experiment: control (C) without treating; reduced yield (CT) during veraison the third and the fourth and sometimes even the second cluster were removed; and fruit zone leaf removal (LR) during veraison leaves in cluster zone were removed manually. Applied operations of green cutting had positive effects on values of fertility coefficient, but did not have any significant influence on the resistance of grape vine to low temperatures. Quality of grapes did not change significantly under influence of treatment. Wine of the thinned vines was evaluated with the highest grade. Key words: white wine varieties, leaf removal, cluster thinning, economic-technological characteristics. ii
Ивана Обрановић Мастер рад Увод 1. УВОД Тежња сваког виноградара је да очува здраве винограде, онолико година колико је то могуће, да би производио грожђе доброг квалитета. Квалитет зависи од међусобног дејства многих фактора, али у суштини, постоје две врсте фактора који утичу на однос између квалитета грожђа и приноса: спољашњи фактори које виноградар не може да мења (нпр. климатски услови), и фактори које виноградар може да промени (агро- и фитотехничке мере) и усмери физиолошке процесе у биљци, у правцу који је за њега најкориснији. Пошто зрелом резидбом, којом се на чокоту оставља одређени број зимских окаца, није могуће потпуно успоставити равнотежу између образовања вегетативних и генеративних органа (Boubals по Castro и сар., 2007), као допунске мере примењују се операције зелене резидбе. Дефолијацијом, тј. уклањањем листова, долази до промене микроклиматских услова у зони гроздова, и на крају, мења се хемијски састав плодова (Muñoz по Almanza-Merchán и сар., 2011). Ова операција зелене резидбе има директан утицај на однос између извора асимилата (листова) и потрошача асимилата (гроздова), и у зависности од фенолошке фазе у којој се спроводи, другачији ефекат на сазревање плодова (Iacono и сар., 1995). Уклањањем гроздова, без умањивања површине листова, такође се утиче на однос између извора асимилата и потрошача асимилата (Almanza-Merchán и сар., 2011), што даље мења величину преосталих плодова, садржај шећера у њима (Iacono и сар., 1995) и њихов укус (Reynolds и сар., 1996б). Уосталом, ако су временске прилике током маја, јуна и јула месеца повољне, и ако се операције зелене резидбе обаве како треба и на време, онда ће се створити изузетан род за наредну годину, без обзира на то какав је род у текућој години (Куљанчић и сар., 2007а). 1
Ивана Обрановић Мастер рад Преглед литературе 2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ 2.1. УТИЦАЈ ДЕФОЛИЈАЦИЈЕ НА ПРИНОС И КВАЛИТЕТ ГРОЖЂА И ВИНА Дефолијација, односно уклањање листова у нивоу гроздова, од фазе зелених бобица до појаве шарка, ручно или механички, уобичајена је пракса у шпалирским засадима (Smart, 1985; Bledsoe и сар., 1988). Грожђе тако, у току фазе зрења, добија више сунчеве светлости. У бобицама изложеним директном сунчевом светлу, због више температуре, интензивнија је деградација јабучне киселине (Kliewer и Smart, 1989), утиче се на однос шећера и киселина (Ruffner и сар., 1975) и побољшава се, посебно код белих сорти, мирисни потенцијал (Reynolds и сар., 1996а), али да температура не пређе 35 C. Уклањањем неколико доњих листова са ластара, повећава се промајност у зеленом зиду шпалира те су слабији услови за појаву сиве плесни (Botrytis cinerea) на грожђу, а и одбрана од ње је лакша (Stapleton и сар., 1990; Zoecklein и сар., 1992). Дефолијација је кориснија у хладнијим климатским областима јер је тамо мање сунчаних часова и мање топлоте па појачаним излагањем гроздова сунчевим зрацима може да се побољша обојеност бобица (Dookozlian и Kliewer, 1996). Међутим, у јужним, веома топлим климатским областима, уколико се уклоне сви листови из зоне гроздова, бобице могу да добију ожеготине, као и непожељну боју (Bergqvist и сар., 2001). У фотосинтетском погледу, уклањање неколико доњих листова средином лета не изазива велику штету јер им је активност знатно слабија од младог лишћа средњих и горњих делова ластара, као и листова на заперцима (Кастори, 1998; Kuljančić и сар., 2012). Дефолијација, обично, утиче на пораст повећане размене гасова у преосталим листовима (Iacono и сар., 1995), а смањењем индекса лисне површине (LAI) утиче на расподелу асимилације угљеника (Candolfi-Vasconcelos, 1990; Hunter и сар., 1995а) и убрзање транспорта асимилата из листова ка гроздовима (Zufferey и сар., 2009). 2
Ивана Обрановић Мастер рад Преглед литературе Различите методе, нивои и време примене дефолијације, доводе до различитих резултата (Hunter и сар., 1991а). Хунтер и сарадници (1991б и 1995б), проучавајући утицај делимичне дефолијације на каберне совињон, наводе да концентрација антоцијана расте са каснијом дефолијацијом, а највиши ниво достиже код делимичне дефолијације у време шарка, док је квалитет вина значајно побољшан, без обзира на термин и интензитет дефолијације. Гвидони и сарадници (2008) су забележили да концентрације појединачних антоцијана, код италијанске сорте небиоло, варирају у зависности од климатских услова, али су вредности више код дефолираних чокота него код контролних чокота. Кароглан и сарадници (2008) су у циљу истраживања утицаја делимичне дефолијације, током две године, пратили садржај ароматичних компоненти у вину траминца мирисавог. Делимична дефолијација, у виду одстрањивања четири (Д1) и осам (Д2) базалних листова, обављена је ручно у тренутку шарка, док су чокоти без дефолијације послужили као контрола. Узорци за анализу узимани су након изведеног филтрирања, стабилизације и флаширања вина. Показало се да је садржај слободно испарљивих терпена као и потенцијално испарљивих терпена, у обе године истраживања, био највећи у вину Д2 варијанте дефолијације, дакле, у вину добијеног од гроздова потпуно изложених сунцу. Козина и сарадници (2008) су закључили да вина сорте совињон, справљена од грожђа са дефолираних чокота, имају значајно нижи садржај винске и јабучне киселине, а виши садржај слободно испарљивих терпена и потенцијално испарљивих терпена. Такође су закључили да делимична дефолијација значајно утиче само на садржај винске киселине у винима сорте ризлинг. Осречак и сарадници (2011) наводе да је делимична дефолијација изведена почетком шарка утицала на вишу концентрацију укупних фенола код траминца и манзонија белог, док на грашевину није имала утицај. Низ истраживача бавио се и утицајем примене ране дефолијације, која се изводи све до почетка III фазе развоја бобице (појаве шарка), док је још интензиван пораст ластара. На основу добијених резултата, Петри и сарадници (2003) су закључили да рана дефолијација знатно утиче на пад продуктивности фотосинтезе због уклањања фотосинтетски најактивније површине листова. По Пони-у и сарадницима (2006), пад фотосинтезе доводи биљку у стање стреса па долази до застоја у развоју 3
Ивана Обрановић Мастер рад Преглед литературе гроздова, и на крају, смањен је број бобица по грозду, мања је величина бобица, мења се однос покожице и пулпе, а и гроздови постају растреситији. Тардагуила и сарадници (2008) наводе да рана дефолијација знатно утиче на сазревање грожђа, састав и сензорне карактеристике вина сорте гренаш, а Сабатини (2010) истиче да је уклањање листова у ранијим фенофазама развоја винове лозе, пре цветања и у фази цветања, ефикасна мера, бар код сорте пино ноар, којом се регулише величина бобица и број бобица по грозду. Бешлић и сарадници (2011) су пратили утицај ране дефолијације базалних листова на структуру и квалитет грожђа сорте прокупац, извођењем дефолијације у три термина: цветање, оплодња и шарак. Дефолијација изведена током цветања, и у фази пречника бобица од 3-5 mm, највише је утицала на знатно смањење броја бобица, смањење величине бобица и повећање сувих материја у грожђаном соку. Једино је, дефолијација изведена током цветања, утицала на пораст у садржају укупних фенола и антоцијана у покожици бобица. Бубола и сарадници (2012) закључили су да се избором фенофазе, у којој се примењује дефолијација, може утицати на концентрацију фенолних материја и органских киселина у шири и вину белих сорти винове лозе. Према Интријери-у и сарадницима (2008) ефекти уклањања листова зависе од климатских услова, сорте и технике примене ове операције, тј. да ли се уклањање листова изводи ручно или механички. Међутим, Кемп и сарадници (2010) сматрају да је механичко уклањање листова само јефтинија алтернатива, а да резултати уклањања листова зависе од климатских услова, сорте, клона и узгојног облика чокота. 4
Ивана Обрановић Мастер рад Преглед литературе 2.2. УТИЦАЈ УКЛАЊАЊА ГРОЗДОВА НА ПРИНОС И КВАЛИТЕТ ГРОЖЂА И ВИНА Родност чокота, у свакој години, зависи од више чинилаца. И најправилније изведена резидба на зрело не може увек у задовољавајућем степену регулисати оптерећеност чокота родом. Због тога се, у случајевима када су чокоти преоптерећени родом, врши одстрањивање гроздова, тј. уклањање извесног броја гроздова (Милосављевић, 1998). Уклањање делова или целих цвасти, и уклањање делова или целих гроздова, су обавезне операције зелене резидбе код производње стоног грожђа. Код винских сорти се ове операције ређе изводе (Куљанчић, 2007). Са физиолошког погледа, уклањањем извесног броја гроздова мења се однос између лисне површине (извора асимилата) и гроздова (потрошача асимилата) у корист лисне површине (Keller, 2010), па преостали гроздови добијају више асимилата за сазревање (Jackson, 2000). Уклањањем гроздова олакшава се сазревање ластара (Reynolds и сар., 1996б) чиме се повећава отпорност лозе према ниским зимским температурама (Stergios и Howell, 1977). Уклањањем вишка гроздова повећава се и отпорност лозе према условима водног дефицита или водног стреса (Poni и сар., 1994), смањују се услови за развој сиве плесни на грожђу јер се стварају бољи услови за осветљавање и проветравање листова и гроздова у шпалирима (Smithyman и сар., 1998). Редукује се принос, а повећава се просечна маса преосталих гроздова (Licul, 1972), утиче се на број бобица по грозду као и на масу и величину бобица (Fertel, 2011). Резултати истраживања Рубио-а и сарадника (2001) су показали да се уклањањем гроздова у фази шарка код шпанске сорте темпраниљо редукује принос, а повећава маса преосталих гроздова и повећава маса бобица. По Лукачи-у (2006), код најпознатијих сорти виногорја Токај, фурминт и липолист, уклањањем гроздова просечна маса преосталих гроздова се значајно повећала. Принос код сорте фурминт се није смањивао пропорционално са смањењем броја гроздова. Смањење броја гроздова од 61% утицало је на 50% смањење приноса, док је 36% смањење броја гроздова смањило принос за 20%, просечно за период од 2002. до 2004. године. У истом периоду, код сорте липолист, принос се смањио за исту вредност као и број гроздова. 5
Ивана Обрановић Мастер рад Преглед литературе Истраживање које су, током вегетационог периода 2008. године на сорти шираз, спровели Алонсо и сарадници (2010) показало је да постоји линеарна зависност између интензитета уклањања гроздова и приноса/ha, као и да уклањање гроздова утиче на повећање масе и величине бобица. Гроздови су уклоњени у фази зелених бобица и у фази шарка, и то са интензитетом од 30% гроздова по чокоту и 60% гроздова по чокоту. Месић и сарадници (2012) су испитивали утицај уклањања гроздова и термина технолошке зрелости грожђа на принос и квалитет грожђа сорте мушкат жути (Vitis vinifera L.) у виногорју Кутјево. У огледу су примењени третмани: 50% уклоњених гроздова по чокоту, контролни третман без уклоњених гроздова и каснији термин бербе без уклоњених гроздова. На основу добијених резултата закључили су да је уклањање гроздова утицало на повећање масе преосталих гроздова и на статистички значајно смањење приноса по чокоту. Према наводима из литературе, уклањањем гроздова утиче се и на квалитет грожђаног сока и вина. Често се повећава садржај алкохола, полифенола и антоцијана, поред тога, смањује се киселост, а као последица смањења киселости долази до повећања ph вредности (Reynolds, 1989; Naor и сар., 2002). Бубола (2010) у свом истраживању утицаја уклањања родних ластара и гроздова на квалитет белих винских сорти малвазије истарске и шардонеа (Vitis vinifera L.), наводи да је оптерећење чокота родом значајно утицало на фенолни састав грожђаног сока и вина. Примењени третмани у истраживању били су три нивоа оптерећења чокота добијена уклањањем родних ластара и уклањањем гроздова (12 ластара по чокоту у комбинацији са уклањањем гроздова, 12 ластара по чокоту без уклањања гроздова и 18 ластара по чокоту без уклањања гроздова). Оптерећења чокота родом су значајно утицала на фенолни састав грожђаног сока и вина тако што је са повећањем оптерећења опадао удео фенолних једињења у грожђаном соку и вину. Тај је тренд уочен код обе сорте и за све групе фенолних једињења у истраживању (хидроксициметна киселина, хидроксибензојева киселина, трансресвератрол, флавоноли, флаван-3-оли), као и за укупна фенолна једињења. Осим тога, антиоксидациона активност вина је такође опадала са повећањем оптерећења. Бубола и сарадници (2011) истичу да су вина сорте мерло, произведена од чокота са којих су уклоњени гроздови, имала већи садржај алкохола, нижу киселост, већу концентрацију укупних фенола и укупних антоцијана, и да су била интензивније обојена у поређењу са контролним третманом. Уклањање гроздова 6
Ивана Обрановић Мастер рад Преглед литературе утицало је не само на укупну концентрацију антоцијана већ и на састав антоцијана у винима. Супротно од претходних аутора, Фертел (2011) је закључио да уклањање гроздова нема утицај на концентрацију ароматично-мирисне материје метоксипиразина и фенолног једињења ресвератрола у винима сорте каберне совињон који се гаји на источним странама Пасо Робле-а у Калифорнији. Уклањање гроздова се не врши по шаблону, већ на основу индивидуалне процене чокота и ластара (Милосављевић, 1998). Обично се уклањају рехуљави, болесни и лоше позиционирани гроздови (Wolpert и сар., 1983), ситни и нетипични за сорту, гроздови који се налазе на врло слабо развијеним ластарима, засењени гроздови, гроздови који ће након пораста додиривати земљу (Бурић, 1979; Милосављевић, 1998). Вршни гроздови на ластару обично су слабије развијени од базалних и касније сазревају те се по правилу они и уклањају (Wolpert и сар., 1983). Сувишни број гроздова са чокота уклања се ножем или маказама и то од краја цветања па до почетка шарка. Касније уклањање гроздова, око појаве шарка, једноставније је и прецизније обавити, будући да се на чокоту јасно виде гроздови који улазе у фазу шарка па се уклањају они слабијег ступња дозрелости. Кок (2011) је током вегетационог периода 2008. године извео једно веома интересантно истраживање у коме је желео да утврди на који начин уклањање гроздова у периоду пре и после шарка утиче на хемијски састав грожђаног сока, а посебно на ниво монотерпена сорте совињон. Гроздови су уклањани у различитим фазама развоја бобице: у 4. недељи након цветања (бобице су величине зрна грашка), у 6. недељи након цветања (~ 14 дана пре шарка), у 8. недељи након цветања (~ 7 дана пре шарка), у 10. недељи након цветања (7 дана након шарка) и у 12. недељи након цветања (13 дана пре бербе). Третман примењен у 8. недељи након цветања имао је највећи утицај на квалитет грожђаног сока. Садржај шећера, садржај K + и Na +, као и ниво монотерпена био је највиши, а садржај киселина најнижи, посматрано у односу на контролу и у односу на друге третмане. Према Џексон-у (2000) и Келер-у (2010) исплативост уклањања гроздова зависи од временских услова током периода вегетације, од оптерећења чокота пре уклањања гроздова, од времена и интензитета извођења операције и од њиховог утицаја на повећање квалитета рода. 7
Ивана Обрановић Мастер рад Циљ и задатак истраживања 3. ЦИЉ И ЗАДАТАК ИСТРАЖИВАЊА Примарни циљ овог истраживања је да се код две беле винске сорте испита: утицај примене уклањања доњих листова са чокота и уклањања гроздова на родност, квалитет грожђа и вина, и отпорност према ниским зимским температурама. Задатак истраживања је да се коришћењем искустaва и сазнања из других земаља, као и на основу резултата истраживања у оквиру овог рада, да препорука о примени одговарајућих операција зелене резидбе које би регулисале принос и квалитет грожђа и вина у агроеколошким условима Фрушке горе. 8
Ивана Обрановић Мастер рад Материјал и методика рада 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДИКА РАДА 4.1. МАТЕРИЈАЛ КОРИШЋЕН У РАДУ Сва испитивања су изведена током 2012/2013. године у два веома блиска винограда виноград са сортом сила и виноград са сортом Riesling Italico (грашац бели) клон СК-54. Виногради се налазе на Огледном добру за виноградарство у Сремским Карловцима (45 12'00.31'' N и 19 55'59.05'' E) које је у саставу Пољопривредног факултета у Новом Саду. Виноград са сортом сила, калемљеном на подлози кобер 5ББ, у коме је постављен оглед, посађен је 1998. године. Примењени размак садње је 3,0 1,6 m, при чему се у сваком садном месту налази по два чокота, што даје 4166 чокота/ha и производну површину од 2,40 m 2 /чокоту. Мешовитом резидбом по принципу Једногубог Гујоа на чокоту је остављан један кондир од 2 окца, и један лук од 13 окаца, што даје 6,25 окаца/m 2. Сорта сила је створена укрштањем кевидинке и шардонеа. Чокот је средње бујности, са малим бројем дебелих ластара. Зрео ластар је светлосмеђе боје са љубичастим тоновима. Лист је крупан, чврстог ткива, најчешће цео, налик на лист кевидинке, али крупнији. Цвет је хермафродитан и добро се оплођава. Грозд је крупан, разгранат и растресит. Бобице су ситне, округле, зеленкастобеле, са обилним пепељком, неутралног укуса (Циндрић и сар., 2000; Bisztray и сар., 2011). Сила касно креће и касно сазрева (почетак III епохе). Осетљива је на ниске температуре. Рађа редовно и обилно. Родна су јој и доња окца, и заперци. Оплемењивачи Лазић и сарадници (1987), који су створили ову сорту, износе да је сорта врло приносна. На то такође указују и резултати вишегодишње бербе силе (период 1983-2000) у Сремским Карловцима (Bisztray и сар., 2011). Према тим резултатима, сила у просеку даје приносе око 19 t/ha, накупља око 17,7 % шећера уз садржај киселина од око 6,7 g/l. Укупни садржај киселина у шири није висок, али је активна киселост висока због већег удела јабучне киселине. 9
Ивана Обрановић Мастер рад Материјал и методика рада Сорта сила је изузетан спој balcanica и occidentalis карактеристика оба родитеља: отпорна на сушу и трулеж грожђа као код кевидинке, а вина лаког, хармоничног и префињеног као у шардонеа. Слика 1 Сорта сила Виноград са сортом Riesling Italico (грашац бели) клон СК-54, калемљеном на подлози кобер 5ББ, где је такође постављен оглед, посађен је 1996. године. Примењена је тзв. парна садња са размаком садње 2,8 1,6 m, што даје 4464 чокота/ha и производну површину једног чокота 2,24 m 2. Резидбом као у претходном винограду остављани су један кондир од 2 окца и лук од 12 окаца, што даје 6,25 окаца/m 2. Сорта грашац бели је веома позната бела винска сорта. Има много синонима, а неки од њих су: Riesling Italico, Riesling Italian, Welschriesling, Olaszrizling, ризлинг италијански, талијански ризлинг, лашки ризлинг, грашевина, грашица. Међународна организација за лозу и вино (L'Organisation Internationale de la Vigne et du Vin, OIV) је одредила да примарни назив за ову сорту буде Riesling Italico. Порекло сорте Riesling Italico (грашац бели) није тачно утврђено. Према Турковићу (1952) сорта је из Француске пренета у Немачку а затим, средином XIX века, даље на исток, у Карпатски басен, где се после појаве филоксере, а посебно 10
Ивана Обрановић Мастер рад Материјал и методика рада после Другог светског рата интензивно шири. С друге стране, Лазић (1982) сматра да је сорта коју је Болић 1918. године описао под именом грашац бели, у ствари ризлинг италијански, па на основу тога закључује да би се ова сорта могла сматрати домаћом (аутохтоном) сортом. Данас се Riesling Italico (грашац бели) гаји у многим виногорјима широм Панонске низије, а у Војводини је основна сорта. Слика 2 Сорта Riesling Italico (грашац бели) клон СК-54 Чокот је средње бујности са пуно танких полуусправних ластара. Цвет је хермафродитан и добро се оплођава. Грозд је мали, са крилцем, ваљкаст, збијен. Бобице су мале, округле, са јасно истакнутим пупком, жућкастозелене, сочне, неутралне ароме (Циндрић и сар., 2000). Сорта Riesling Italico (грашац бели) касно започиње вегетацију, касно улази у шарак, и касно сазрева (III епоха). Има високу родност окаца и ластара. Суочице имају сразмерно добру родност, а доноси род и на заперцима. Одликује се релативно добром отпорношћу на мразеве. Осетљива је на сушу, на недостатак магнезијума, и на сиву трулеж грожђа. Недовољно накупља шећер у хладним годинама. Даје квалитетна бела вина. Неких година, са одређених локалитета, добија се и врхунско вино. 11
Ивана Обрановић Мастер рад Материјал и методика рада Индивидуална клонска селекција ове сорте извршена је у Сремским Карловцима а 1991. године су призната три клона: СК-13, СК-54 и СК-61 (Циндрић и сар., 2000; Кораћ и сар., 2005). Према подацима Бистраи а и сарадника (2011) испитивани клон СК-54 показао је најбоље резултате у производњи, умерене је родности, а популацију сорте надмашује по садржају шећера (просечно 21,6 %), приносу (просечно 15,9 t/ha) и квалитету вина. 4.2. ПОСТАВЉАЊЕ ОГЛЕДА Оглед је постављен по схеми случајног блок система у три понављања. У једном понављању сваке варијанте су третирани чокоти из два поља (укупно по 20 чокота у понављању). Резидбом у пролеће, чокоти појединих сорти оптерећени су различитим бројем зимских окаца, али тако да је оптерећење зимским окцима по квадратном метру производне површине било једнако и износило 6,25 окаца. Код сорте сила, оптерећење чокота зимским окцима било је 15 окаца по чокоту (један лук од 13 окаца и кондир од 2 окца), а код сорте Riesling Italico (грашац бели) клон СК-54, 14 окаца по чокоту (један лук од 12 окаца и кондир од 2 окца). Током вегетације на свим чокотима сваке варијанте изведено је лачење и заламање ластара и заперака. У огледу су примењене три варијанте, и то: контрола (К) без третирања, умањен принос (УМПР) почетком шарка су уклоњени трећи и четврти a понегде и други грозд, и уклањање доњег лишћа (УДЛ) почетком шарка су ручно уклоњени листови у зони гроздова. 12
Ивана Обрановић Мастер рад Материјал и методика рада а б в Слика 3 Оглед са сортом сила контрола (а), умањен принос (б) и уклањање доњег лишћа (в) 13
Ивана Обрановић Мастер рад Материјал и методика рада а б Слика 4 Оглед са сортом Riesling Italico (грашац бели) клон СК-54 умањен принос (а) и уклањање доњег лишћа (б) 14
Ивана Обрановић Мастер рад Материјал и методика рада 4.3. МЕТОДЕ ИСПИТИВАЊА 4.3.1. Родност Родност окаца и ластара одређена је пребројавањем ластара и цвасти који су се развили из зимских окаца остављених резидбом на кондиру и луку. Пребројавање је извршено у пролеће после појављивања цвасти (почетком маја месеца), и то на узорку од 15 чокота (3 понављања са по 5 чокота у сваком понављању) за сваку сорту. На основу прикупљених података, а на начин како је описано у књизи Сорте винове лозе Циндрића и сарадника (2000), израчунати су следећи показатељи родности: коефицијент родности окаца (потенцијални коефицијент родности) коефицијент родности ластара (релативни коефицијент родности) и коефицијент плодности ластара (апсолутни коефицијент родности). 4.3.2. Динамика сазревања грожђа Током сазревања грожђа, од наступања шарка па до бербе, за сваку варијанту огледа праћене су промене садржаја шећера и киселина у грожђаном соку. Промене су праћене мерењем садржаја шећера и киселина у грожђаном соку добијеном из малог узорка. Мали узорак је сачињавало 240 бобица узетих са 20 чокота. На једном чокоту узет је узорак са једног грозда, и то по 4 бобице са различитих страна основе, средине и врха грозда (укупно 12 бобица). Бобице су узимане са насумице бираних гроздова, али тако да су сва понављања била подједнако заступљена. Садржај шећера у шири одређен је помоћу Ексловог широмера уз примену Салеронове таблице, а садржај киселина на основу количине утрошеног n/10 раствора NaOH за титрисање шире до промене боје индикатора (бромтимол плаво). 4.3.3. Принос Принос грожђа (kg) утврђен је мерењем целокупне количине обраног грожђа у пуној зрелости. Принос по јединици површине добијен је дељењем приноса (kg) са 15
Ивана Обрановић Мастер рад Материјал и методика рада величином производне површине (m 2 ), и изражен у kg m 2. Мерења су рађена у три понављања за сваку варијанту огледа. 4.3.4. Просечна маса грозда Просечна маса грозда израчуната је на основу пондерисања добијених вредности за масу једног грозда у узорку, са оствареним приносом из одговарајућег понављања. Маса једног грозда у узорку добијена је дељењем укупне масе узорка са бројем гроздова у узорку. За свако понављање узет је по један узорак. Узорак, на коме су вршена мерења, сачињавали су гроздови који су стали у једну пуну гајбу. Маса грозда изражена је у грамима (g). 4.3.5. Садржај шећера у шири Садржај шећера у бистрој шири одређен је помоћу Ексловог широмера уз примену Салеронове таблице. Ексловим широмером, у ствари, очитана је густина шире изражена у Ексловим степенима ( Oe), а уз помоћ Салеронове таблице садржај шећера у шири изражен је у %. Мерења су вршена на узорцима. Просечна вредност садржаја шећера у шири израчуната је на основу пондерисања добијених вредности за узорак са оствареним приносом из одговарајућег понављања. Слика 5 Екслов широмер 4.3.6. Садржај киселина у шири За одређивање количине укупних киселина у бистрој шири примењен је метод неутрализације свих киселина и њихових соли n/10 раствором NaOH. Поступак је био следећи: у ерленмајер боцу од 100 ml отпипетирано је 10 ml бистре шире, 10 ml дестиловане воде и додато је неколико капи индикатора бромтимол плавог; n/10 раствор NaOH сипан је у бирету и вршено је титрирање. Када је раствор у 16
Ивана Обрановић Мастер рад Материјал и методика рада ерленмајер боци попримио зеленоплаву боју, завршена је неутрализација. Очитан утрошак NaOH на бирети помоћу одговарајуће таблице претворен је у граме укупних киселина на литар шире (g l). На узорцима, који су послужили за одређивање садржаја шећера, одређен је и садржај киселина. Просечна вредност садржаја киселина у шири израчуната је на основу пондерисања добијених вредности за узорак са оствареним приносом из одговарајућег понављања. 4.3.7. Органолептичка оцена вина Од грожђа сваке варијанте огледа, у процесу микровинификације, направљена је мала количина вина. Добијено вино пробано је и оцењено методом позитивних бодова (систем од 0 до 20) и то: максимум 2 бода за боју максимум 2 бода за бистрину максимум 4 бода за мирис и максимум 12 бодова за укус. На основу дегустационе (органолептичке) оцене, а према Правилнику о квалитету и другим захтевима за вино (Службени гласник Републике Србије бр. 87/11), вина су сврстана у одговарајуће категорије: стоно вино са географским пореклом - најмање 15,00 бодова квалитетно вино са географским пореклом - најмање 16,50 бодова врхунско вино са географским пореклом - најмање 18,51 бодова. Оцењивање органолептичких својстава вина вршила је стручна комисија у саставу: 1. Проф. др Иван Д. Куљанчић 2. Доц. др Владимир С. Пушкаш 3. Доц. др Мира И. Медић 17
Ивана Обрановић Мастер рад Материјал и методика рада 4.3.8. Отпорност на ниске температуре Испитивање отпорности на ниске зимске температуре изведено је методом вештачког измрзавања зимских окаца у хладној комори (in vitro) током зиме 2012/2013. године. Крајем децембра, у другој половини јануара и у другој половини фебруара, узети су узорци од 10 ластара, дужине 10 окаца (рачунато од првог окца) за сваку варијанту огледа. Узети репрезентативни узорци ластара излагани су измрзавању у хладној комори на температури од -5ºC. Након 24h, брзином од 3ºC на сат, снижавана је температура до температуре од -20 C. На овој температури узорци су држани 10h, а затим је температура постепено повећавана до собне температуре. Након 7 дана, на основу стања централног пупољка и две најразвијеније суочице на уздужном пресеку окаца, анализирано је стање потпуно измрзлих окаца, делимично измрзлих окаца (централни пупољак измрзао а преживела барем једна суочица и централни пупољак преживео а измрзле суочице), и живих окаца у целости. Потпуно измрзла окца обележена су ознаком, делимично измрзла окца ознаком + и +, а жива окца ознаком + +. а б в Слика 6 Попречни пресек зимског окца потпуно измрзло (а), делимично измрзло (б) и живо окце (в) (Фото: Lynn Mills 1 ) 18
Ивана Обрановић Мастер рад Материјал и методика рада 4.4. СТАТИСТИЧКА ОБРАДА ПОДАТАКА Добијени подаци су статистички обрађени методом анализе варијансе за потпуно случајан блок систем (Хаџивуковић, 1991), а просечне вредности су међусобно упоређиване уз помоћ Студентовог теста (Student-Newman-Keuls Test) за праг значајности 0,05 и 0,01. 4.5. КЛИМАТСКИ И ЗЕМЉИШНИ УСЛОВИ За Фрушкогорско виногорје карактеристична је континентална клима са израженим годишњим добима, топлим летима и у последње време нешто блажим зимама, са врло ретком појавом екстремно ниских зимских температура. Ови климатски услови су врло повољни за гајење великог броја сорти винове лозе. Са званичне мерне станице, која се налази на Огледном добру у Сремским Карловцима, прикупљени су основни метеоролошки подаци и представљени у табелама 1 и 2. Подаци за 2011. годину дати су због значаја за формирања рода у 2012. години. Средња годишња температура ваздуха у 2011. години била је једнака вишегодишњем просеку, а топлотни услови током вегетације су одступали од вишегодишњег просека. Потребно је напоменути и да су температуре у августу и септембру месецу биле знатно више од просечних. Годишња сума падавина за 2011. годину била је за 148,7 mm мања у односу на вишегодишњи просек а вегетациона сума падавина мања за 76,2 mm. Током вегетационог периода само је у јуну и јулу месецу пало више кише него што је просечно за те месеце. Година 2012. се може окарактерисати као топла и изразито сушна због високе вредности средње вегетационе температуре која надмашује за 1,4 C просечне вредности истог показатеља за период од 1991. до 2012. године. Падавина је било за 159,3 mm мање током године, а чак 169,5 mm мање у вегетационом периоду, у односу на вишегодишњи просек. У јуну, који је најкишнији месец у овом поднебљу, пало је само половина просечних количина падавина. Велики број сунчаних дана, високе температуре ваздуха и недостатак обилнијих падавина убрзали су сазревање грожђа па је берба била знатно раније него уобичајено. 19
Ивана Обрановић Мастер рад Материјал и методика рада Земљиште, на коме се налазе виногради из огледа, је типа гајњаче. Овај тип земљишта се сматра врло погодним за гајење винове лозе. Обрада земљишта обављала се на начин уобичајен у савременом виноградарству. На огледним парцелама није примењивано наводњавање. 20
Ивана Обрановић Мастер рад Материјал и методика рада Табела 1: Средње месечне и годишње вредности температуре ваздуха за Сремске Карловце ( C) ГОДИНА МЕСЕЦ Јан. Феб. Мар. Апр. Мај Јун Јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец. Годишњи просек Вегетациони просек 2011. 0,2 1,0 9,6 13,4 18,4 20,6 22,8 23,6 20.3 9,7 3,1 4,8 12,3 18,4 2012. 2,3 3,4 8,9 13,2 17,2 22,9 25,2 24,7 20,3 13,0 9,3 1,0 12,9 19,5 ВИШЕГОДИШЊИ ПРОСЕК 1991 2012 1,6 2,8 7,7 12,7 17,7 21,0 22,8 22,6 17,6 12,4 7,2 2,0 12,3 18,1 Табела 2: Сума падавина за Сремске Карловце (mm) ГОДИНА МЕСЕЦ Јан. Феб. Мар. Апр. Мај Јун Јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец. Годишња сума Вегетациона сума 2011. 37,9 48,7 34,8 25,7 68,3 91,4 74,8 27,0 40,5 33,6 0,7 57,1 540,5 361,3 2012. 54,6 91,8 5,5 75,0 50,4 44,8 20,2 0,7 20,7 56,2 24,1 85,9 529,9 268,0 ВИШЕГОДИШЊИ ПРОСЕК 1991 2012 48,7 47,8 39,8 47,1 68,4 88,3 65,7 49,7 57,2 61,1 55,9 59,5 689,2 437,5 21
Ивана Обрановић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом 5. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ 5.1. РОДНОСТ Родност једне сорте, пре свега, је генетски одређена, али је под значајним утицајем унутрашњих и спољашњих чинилаца, због чега варира у широким границама. Од унутрашњих чинилаца то су хормони, док од спољашњих чинилаца најважнији и доказан утицај имају минерална исхрана, светлост, топлота, вода, агротехника и фитототехника (Kuljančić и сар., 1998; Куљанчић и сар., 2007б). Топлота, светлост и вода су чиниоци који највише колебају од године до године. Њихов утицај се осети на сваком роду двоструко, у претходној години када се он стварао у окцима- потенцијална родност, и у наредној години, када се тај род појавио и развијао- стварна родност (Куљанчић и сар., 2007б). Подаци о вредностима коефицијената родности су приказани у табели 3. Топло време током маја и јуна месеца 2011. године (таб. 1), и доста падавина у јуну месецу (таб. 2), допринели су релативно високим вредностима коефицијената родности у 2012. години код обе посматране сорте. Просечне вредности потенцијалног коефицијента родности код сорте сила су веће код варијанти третмана, посматрано у односу на контролну варијанту. Код сорте Riesling Italico (грашац бели) клон СК-54 највећа вредност потенцијалног коефицијента родности забележена је код варијанте у којој се уклања доње лишће. Не постоји статистички значајна разлика у потенцијалном коефицијенту родности између варијанти огледа. Релативни коефицијент родности код сорте сила највећи је код варијанте у којој је умањен принос, док варијанта у којој је уклоњено доње лишће има најмању вредност. Вредности овог коефицијента код сорте Riesling Italico (грашац бели) клон СК-54, у односу на контролну варијанту, веће су код варијанти третмана. Највећа вредност је забележена код варијанте у којој је уклоњено доње лишће. Разлике у поменутом коефицијенту између варијанти огледа нису статистички значајне. 22
Ивана Обрановић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Претпоставља се да су примењене операције зелене резидбе, осим уклањања доњег лишћа код сорте сила, у значајној мери утицале на садржај унутрашњих хормона у биљкама, смањиле број неродних ластара и повећале вредност овог показатеља родности. Статистички значајна разлика у броју цвасти по родном ластару забележена је једино код сорте сила. Наиме, варијанта у којој је уклоњено доње лишће има значајно нижу вредност апсолутног коефицијента родности у односу на варијанту у којој је умањен принос и у односу на контролу. 23
Ивана Обрановић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Табела 3: Утицај операција зелене резидбе на коефицијенте родности испитиваних сорти (Сремски Карловци, 2012) Сорта Варијанта Потенцијални коефицијент родности (родност окаца) LSD 0,05 LSD 0,01 Релативни коефицијент родности (родност ластара) LSD 0,05 LSD 0,01 Апсолутни коефицијент родности (плодност ластара) LSD 0,05 LSD 0,01 Контрола 1,63 а А 1,82 a A 2,15 a A сила УДЛ 1,71 а А 0,52 0,86 1,72 a A 0,32 0,53 2,05 b A УМПР 1,98 а А 1,96 а А 2,17 a A 0,09 0,15 Riesling Italico (грашац бели) клон СК 54 Контрола 1,90 а А 1,86 а А 2,16 a A УДЛ 2,09 а А 0,57 0,94 2,13 а А 0,36 0,59 2,27 a A УМПР 1,89 а А 1,98 а А 2,14 a A 0,34 0,57 Вредности које су у табели означене различитим малим словима се статистички значајно разликују за праг значајности 0,05, а вредности означене различитим великим словима се статистички значајно разликују за праг значајности 0,01. 24
Ивана Обрановић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом 5.2. ДИНАМИКА САЗРЕВАЊА ГРОЖЂА Најважније биохемијске промене током фазе сазревања грожђа су оне у количини шећера и органских киселина. Током целе те фазе количина шећера непрестано се повећава, а количина киселина смањује па се самим тим и повећава ph (Mullins и сар., 1992). Динамика накупљања шећера и пад укупне киселости праћени су током 2012. године у периоду од шарка до бербе. Посматрајући графиконе 1 и 2 може се запазити да су испитиване сорте знатно раније, него што је уобичајено за Фрушкогорско виногорје, ушле у фазу пуне зрелости. Томе су сигурно највише допринеле високе температуре ваздуха и недостатак влаге, од шарка до бербе. Графикон 1: Утицај операција зелене резидбе на динамику садржаја шећера и киселина у грожђаном соку сортe сила (Сремски Карловци, 2012) 25 20 Контрола Уклањање доњег лишћа Умањен принос 21,1 20,9 21,6 19,1 18,6 18,8 Шећери (%) 15 10 15,6 18,0 17,5 18,3 5 0 08.08. 15.08. 22.08. 04.09. Киселине (g/l) 12 10 8 6 4 11,2 8,1 8,9 8,4 7,3 6,7 6,8 6,0 5,9 5,8 2 0 08.08. 15.08. 22.08. 04.09. Датум 25
Ивана Обрановић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Накупљање шећера код сорте сила текло је приближно истом брзином код контролне варијанте и код варијанте у којој је уклоњено доње лишће, с тим што стартна позиција није била иста (графикон 1). Смањење концентрације шећера, током сазревања грожђа, забележено је код варијанте у којој је уклоњено доње лишће. Ово смањење је, највероватније, проузроковано начином узимања узорка. Коначна концентрација шећера, у време бербе, била је највиша код варијанте у којој је умањен принос. Код сорте Riesling Italico (грашац бели) клон СК-54 (графикон 2) најбрже накупљање шећера забележено је код варијанте у којој је умањен принос. Током сазревања грожђа, код сорте сила у све три варијанте огледа, долази до пада укупне киселости, с тим што је количина укупних киселина најспорије опадала код варијанте у којој је умањен принос (графикон 1). На почетку праћења динамике сазревања, код сорте Riesling Italico (грашац бели) клон СК-54 (графикон 2), линије које представљају промену садржаја киселина готово се поклапају, да би на крају, у берби, садржај киселина био најнижи код варијанте у којој је уклоњено доње лишће. Потребно је напоменути да се ретко у ранијим огледима уочавао утицај третмана на садржај киселина. Смањење количине киселина у грожђаном соку, током сазревања грожђа, повезано је са процесом дисања. Интензитет дисања највише зависи од температуре и влажности ваздуха. На температурама до 30 C као супстрат за дисање служи јабучна киселина, а винска киселина, која је много стабилнија, разлаже се на вишим температурама (Бурић, 1972). Према хипотези Сантестебана и сарадника (2011) утицај уклањања гроздова на динамику садржаја шећера и киселина у грожђаном соку зависи од утицаја водног стреса. Уколико je недостатак воде умерен, умерено уклањање гроздова може да побољша квалитет грожђа. 26
Ивана Обрановић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Графикон 2: Утицај операција зелене резидбе на динамику садржаја шећера и киселина у грожђаном соку сортe Riesling Italico (грашац бели) клон СК-54 (Сремски Карловци, 2012) Контрола Уклањање доњег лишћа Умањен принос 30 Шећери (%) 25 20 15 16,2 21,7 19,3 20,9 19,1 20,4 18,0 24,0 21,3 21,5 10 5 0 Киселине g/l 12 10 8 6 4 2 08.08. 15.08. 22.08. 31.08. 10,4 8,1 7,9 7,3 7,2 7,7 7,2 6,7 6,9 5,9 0 08.08. 15.08. 22.08. 31.08. Датум 27
Ивана Обрановић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом 5.3. ПРОСЕЧАН ПРИНОС ГРОЖЂА Из табеле 4 види се да је уклањање доњег лишћа код сорте сила незнатно повећало, а код сорте Riesling Italico (грашац бели) клон СК-54 незнатно смањило принос. Слични подаци забележени су у до сада објављеној литератури. Наиме, резултати Бешлића и сарадника (2011) показују да делимична дефолијација, изведена у време шарка, незнатно повећава принос сорте прокупац. Хунтер и сарадници (1995б) истичу да значајно повећава принос сорте каберне совињон, а Тардагуила и његови сарадници (2008) наводе да незнатно смањује принос сорте гренаш. Уклањање гроздова, код обе сорте из огледа, као што се и очекивало, довело је до смањења приноса. Код сорте Riesling Italico (грашац бели) клон СК-54 смањење је било статистички значајно. Добијени резултати се слажу са већ постојећим резултатима о утицају уклањања гроздова на принос чокота (Reynolds, 1989; Rubio и сар., 2001; Lukácsy, 2006; Alonso и сар., 2010; Bubola и сар., 2011). Табела 4: Утицај операција зелене резидбе на принос грожђа (kg/m²) испитиваних сорти (Сремски Карловци, 2012) Варијанта сила Принос грожђа (kg/m²) Riesling Italico (грашац бели) клон СК 54 Контрола 1,57 а А 1,11 а А УДЛ 1,61 а А 0,93 аb А УМПР 1,41 а А 0,72 b А LSD 0,05 0,43 0,30 LSD 0,01 0,72 0,49 Датум бербе: 31.08.2012. године код сорте Riesling Italico (грашац бели) клон СК 54 и 04.09.2012. године код сорте сила. Вредности које су у табели означене различитим малим словима се статистички значајно разликују за праг значајности 0,05, а вредности означене различитим великим словима се статистички значајно разликују за праг значајности 0,01. 28
Ивана Обрановић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом 5.4. ПРОСЕЧНА МАСА ГРОЗДА Делимична дефолијација, изведена у време шарка, код сорте сила за 46,6g је смањила, а код сорте Riesling Italico (грашац бели) клон СК-54 за 10g је повећала просечну масу грозда, посматрано у односу на контролу (граф. 3 и таб. 5). Промене просечне масе грозда под утицајем делимичне дефолијације нису статистички значајне. Резултати Тардагуиле и сарадника (2008) показују да делимична дефолијација, изведена у време шарка, утиче на незнатно повећање просечне масе грозда сорте гренаш. Кастро и сарадници (2007) су, на основу добијених резултата, закључили да уклањање базалних листова у време шарка нема никакав ефекат на компоненте приноса. Графикон 3: Утицај операција зелене резидбе на просечну масу грозда испитиваних сорти (Сремски Карловци, 2012) Исто тако, уклањање гроздова различито је утицало на просечну масу грозда посматраних сорти. Код сорте сила за 22,8g је смањило, а код сорте Riesling Italico (грашац бели) клон СК-54 за 24,4g је повећало просечну масу грозда. Ова операција зелене резидбе такође није довела до статистички значајних промена просечне масе грозда. Мота и сарадници (2010) су установили да уклањање гроздова смањује 29
Ивана Обрановић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом просечну масу грозда сорти мерло и каберне совињон. Међутим, већи број досадашњих радова указује да уклањање гроздова повећава просечну масу грозда. На пример, Рејнолдс (1989) наводи да се маса бобица, број бобица по грозду и просечна маса грозда повећава са смањењем нивоа приноса. Са тим се слажу и Рубио и сарадници (2001). Лукачи (2006) наводи да се уклањањем гроздова значајно повећава просечна маса грозда сорти фурминт и липолист. Алонсо и сарадници (2010) истичу да уклањање гроздова повећава величину и масу бобица, посебно, уколико се у време шарка уклони 30% гроздова по чокоту. Бубола и сарадници (2011) су запазили, третирајући чокоте сорте мерло, да уклањање 30% гроздова по чокоту повећава масу преосталих гроздова за 18%, а уклањање 60% гроздова по чокоту повећава масу преосталих гроздова за 57%. Претпоставља се да асимилати, који су били намењени уклоњеним гроздовима, бивају привучени од стране преосталих плодова (Ho, 1992), што повећава њихову величину и масу. Табела 5: Утицај операција зелене резидбе на просечну масу грозда (g) испитиваних сорти (Сремски Карловци, 2012) Варијанта сила Просечна маса грозда (g) Riesling Italico (грашац бели) клон СК 54 Контрола 213,3 а А 99,9 а А УДЛ 166,4 а А 109,9 а А УМПР 190,5 а А 124,3 а А LSD 0,05 60,87 25,61 LSD 0,01 100,93 42,46 Датум бербе: 31.08.2012. године код сорте Riesling Italico (грашац бели) клон СК 54 и 04.09.2012. године код сорте сила. Вредности које су у табели означене различитим малим словима се статистички значајно разликују за праг значајности 0,05, а вредности означене различитим великим словима се статистички значајно разликују за праг значајности 0,01. 30
Ивана Обрановић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом 5.5. САДРЖАЈ ШЕЋЕРА У ШИРИ Сласт грожђаног сока (шире) један је од показатеља квалитета грожђа, варира како под утицајем сорте, тако и под утицајем временских услова и примењених операција зелене резидбе. Подаци о садржају шећера дати су у табели 6. Табела 6: Утицај операција зелене резидбе на садржај шећера у шири (%) испитиваних сорти (Сремски Карловци, 2012) Варијанта сила Садржај шећера у шири (%) Riesling Italico (грашац бели) клон СК 54 Контрола 21,1 а А 21,3 а А УДЛ 20,9 а А 21,5 а А УМПР 21,6 а А 24,0 а А LSD 0,05 1,63 4,54 LSD 0,01 2,71 7,53 Датум бербе: 31.08.2012. године код сорте Riesling Italico (грашац бели) клон СК 54 и 04.09.2012. године код сорте сила. Вредности које су у табели означене различитим малим словима се статистички значајно разликују за праг значајности 0,05, а вредности означене различитим великим словима се статистички значајно разликују за праг значајности 0,01. Код сорте сила, посматрано у односу на контролу, у шири дефолираних чокота измерена је нешто нижа вредност у садржају шећера, а код сорте Riesling Italico (грашац бели) клон СК-54 нешто виша. Разлике нису статистички значајне. Неки истраживачи наводе да дефолијација доводи до смањења концентрације шећера (Zoecklein и сар., 1992; Reynolds и сар., 1996а; Osrečak и сар., 2011), а други да дефолијација утиче на повећање концентрације шећера, због мањег садржаја воде у гроздовима, услед интензивирања процеса транспирације (Hunter и сар., 1991а; Bešlić и сар., 2011; Bubola и сар., 2012). Међутим, Хунтер и сарадници (1995б) и Козина и сарадници (2008) тврде да дефолијација ни на који начин не утиче на концентрацију шећера у грожђу. 31
Ивана Обрановић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Уклањање гроздова утицало је на повећање садржаја шећера код обе сорте из огледа, али та разлика није статистички значајна. До сличних резултата су дошли и други аутори (Reynolds, 1989; Rubio и сар., 2001; Naor и сар., 2002; Guidoni и сар., 2002; Lukácsy, 2006; Bubola, 2010; Bubola и сар., 2011). Претпоставља се да је одбацивање извесног броја гроздова смањило конкуренцију између гроздова (Almanza-Merchán и сар., 2011), повећало лисну површину по једном грозду, и већа количина асимилата постала је доступна преосталим гроздовима, што је, на крају, утицало на повећање шећера у грожђаном соку. 5.6. САДРЖАЈ КИСЕЛИНА У ШИРИ Посматране сорте су сличних особина у погледу кретања киселина у грожђаном соку (Циндрић и сар., 2000; Bisztray и сар., 2011). Утицај примењених третмана на садржај киселина у грожђаном соку је приказан у табели 7. Табела 7: Утицај операција зелене резидбе на садржај киселина у шири (g/l) испитиваних сорти (Сремски Карловци, 2012) Варијанта сила Садржај киселина у шири (g/l) Riesling Italico (грашац бели) клон СК 54 Контрола 5,9 а А 7,2 а А УДЛ 5,8 а А 5,9 а А УМПР 6,0 а А 6,7 а А LSD 0,05 1,07 2,45 LSD 0,01 1,77 4,06 Датум бербе: 31.08.2012. године код сорте Riesling Italico (грашац бели) клон СК 54 и 04.09.2012. године код сорте сила. Вредности које су у табели означене различитим малим словима се статистички значајно разликују за праг значајности 0,05, а вредности означене различитим великим словима се статистички значајно разликују за праг значајности 0,01. 32
Ивана Обрановић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Услед дефолијације, код обе сорте из огледа, долази до пада укупне киселости, што је потпуно у складу са бројним истраживањима на ту тему (Zoecklein и сар., 1992; Reynolds и сар., 1996а; Kozina и сар., 2008; Bešlić и сар., 2011), али тај пад није статистички значајан. Смањење укупне киселости, вероватно, је повезано са смањењем притицања јабучне киселине из листова у гроздове, с обзиром да је део лисне масе одстрањен приликом дефолијације, а откривање гроздова сигурно је утицало и на повишење температуре у зони гроздова, што је потпомогло разлагање органских киселина у грожђу, услед интензивирања процеса дисања. Уклањање гроздова код сорте сила утицало је на незнатно повећање укупне киселости. С друге стране, код сорте Riesling Italico (грашац бели) клон СК-54 долази до смањења укупне киселости, што се слаже са тврдњама других аутора о утицају уклањања гроздова на садржај киселина у грожђаном соку (Reynolds, 1989; Rubio и сар., 2001; Naor и сар., 2002; Guidoni и сар., 2002; Lukácsy, 2006; Castro и сар., 2007; Bubola и сар., 2011). Потребно је напоменути да смањење није било статистички значајно. 33