Poremećaji zdravlja teladi na mlečnoj ishrani

Poremećaji zdravlja teladi na mlečnoj ishrani ETIOPATOGENEZA RAHITISA JUNADI R. Pavlović, H. Šamanc, M. Jovičin, M. Lalić* Uvod Savremeni način tova junadi u većim aglomeracijama, koja se pretežno hrane kompletnim krmnim smešama, prati određena patologija. Poremećaji metabolizma kalcijuma, fosfora i vitamina D se javljaju mnogo češće, nego što se obično smatra. Biohemijska analiza krvnih seruma pokazala je niže vrednosti fosfora, karotina i vitamina A. Na pojavu rahitisa kod junadi u tovu, i na raširenost oboljenja kod 50 posto junadi, sa prinudnim klanjimaod25posto, ukazali su Rajićisar. [1]. Rahitis je i dalje problem u govedarskoj proizvodnji. Više autora je ukazalo na značaj rahitisa kod nas [14,16] i u svetu [3,7,8,9,10,11]. U savremenoj govedarskoj proizvodnji rahitis će i dalje biti aktuelan problem kod tov-nih i priplodnih grla. Panilov i Avsjannikov [8] upozoravaju da veterinari u praksi, prilikom sekcije, obično ne otvaraju skočni (tarzalni) zglob ni druge zglobove, pa ne uočavaju duboke i površinske lezije na zglobnim hrskavicama, koje su pouzdan dijagnostički parameter poremećaja metabolizma minerala. Hrskavica je neravnomerno istanjena, ponekad se nazire osnova kosti. U centru površine hrskavice su duboke brazde (defekti), prečnika 0,5 cm do 3,5 cm, često prekrivene tankim, ređe solidnim slojem fibrina. Dno pomenutih mesta je baršunastog izgleda, rozikaste ili žute boje, neravnih ivica i sa obodom širine 1 do 2 mm [8]. Za kontrolu stepena mineralizacije koštanog tkiva kod krava je korišćena i ehostereometrija petog repnog pršljena, pomoću ultrazvuka, uporedno sa rendgenofotometrijom. Standardizovana je procedura sa sondom od 0,12 MHz, na rastojanju od 25 mm [9]. Dijagnostika rane osteodistrofije kod krava i junadi može da se radi merenjem kraja repa od poslednjeg repnog pršljena. Ustanovljeno je da se ova dužina povećava kod negativnog bilansa kalcijuma i fosfora [10]. U ovom radu prikazani su slučajevi kasnog rahitisa u jednoj većoj aglomeraciji. U radu iznosimo rezultate dijagnostičkog ispitivanja, koje je obuhvatilo klinička zapažanja, hemijska i biohemijska ispitivanja uzoraka hrane, kostiju i krvi životinja. Materijal i metode rada Slučajeve rahitisa pratili smo u jednom većem tovilištu sa 1690 ženske i muške junadi. Sva grla su nabavljena od kooperanata koji se bave međutovom. Do dopreme u tovilišta grla su hranjena potpunim krmnim smešama i senom, a držana kod kooperanata u grupama od 30 do 50 grla. Junad su u vreme dopreme bila starosti 6 do 7 meseci, a u proseku su imala 219 kg telesne mase (muška 229 kg; ženska 208 kg). Junad su po prijemu držana u prilagođenim stajama za tov na dve ekonomije. Na jednoj ekonomiji 120 junadi jeu letnjem periodu držano u tri ispusta sa nadstrešnicama. Naobe ekonomije ju- Dr Radovan Pavlović, naučni savetnik u penziji, dr Milovan Jovičin, viši naučni saradnik, dr Milan Lalić, viši naučni saradnik u penziji, Naučni institut za veterinarstvo Novi Sad", Novi Sad

Poremećaji zdravlja krava u puerperijumu i zdravstveni status teladi nad su hranjena koncentrovanim smešama BB-1 (do 350 kg) i BB-2 (od 350 kg do krajatova), po volji. Smeše su pripremane u mešani stočne hrane kombinata. Tabela 1. Sastav potpune krmne smeše za junad Komponenta BB-1 BB-2 Kukuruz 60 67 Suncokretova sačma 17 10 Mekinje 10 10 Premiks Viamin TG 1 1 Stočna kreda 1,5 1,5 Stočna so 0,5 0,5 100,0% 100,0% Tabela 2. Sastavpremiksa Viamin TG-krmna predsmeša za tov junadi", Veterinarski zavod, Subotica, (na 1,0 kg premiksa) Vitamin A Vitamin DS Vitamin E OTC Gvožđe Mangan Bakar Kobalt Jod BHT Stočno brašno ad 750 000 IJ 1 20 000 I J 500 mg 1 000 mg 5 000 mg 5 000 mg 1 000 mg 20 mg 75 mg 10000 mg 1 000 000 mg Uzorci krvi uzimani su od grla sa kliničkim oblikom rahitisa. Određivanje makro- i mikro elemenata, alkalne fosfataze, i ukupnih proteina u krvnom serumu je vršeno uobičajenom metodom i elektroforezom na Katedri za bolesti papkara Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu. Rentgenski snimak cevastih kostiju, četiri prinudno zaklane junadi sa izraženom kliničkom slikom rahitisa, urađen je na Katedri za radiologiju i fizioterapiju, Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu. Dobijeni rezulati biohemijskih parametara obrađeni su pomoću kompjuterskog programa Microsoft Excel, a statisticka analiza u programu Sigma-Stat 32. Rezultati Klinička slika Prvi slučajevi rahitisa primećeni su 40 dana po prijemu junadi u tov. U međuvremenu nisu bili primećeni simptomi alotriofagije (lizanje valova, zidova, pregradnih šipki i čupanje dlaka) i spazmofilije. U početnom stadijumu je zapaženo da obolela grla teže ustaju i u ispustu leže usamljena. Pri pokušaju ustajanja pokreti su bili usporeni, a kad ustanu duže su stajala sa raširenim prednjim nogama. Hod je bio otežan i sporiji. Radnici su uočili da junad sitno gaze" i nabadaju", idu kao sputana, naročito prednjim nogama. Pri hodu leđni deo kičme je pogrbljen. Klinicki znaci su se ranije javljali kod ženske junadi koja su bila u izrazito dobroj kondiciji i imala su veći prosečni prirast. Takva grla su u početku dobro jela i pila, mada su teže prilazila hrani i vodi. Unarednih 10do15dana, klinička slika se pogoršala: grla su vise ležala, nerado su prilazila hrani i vodi i nisu se gurala kao zdrava junad, već su obično prilazila kad druga grla nisu bila kod hranilica. Kad su bolesna grla bila sita, obično su ležala ili su klečala. Prilikom ustajanja prvo su se podizala na kolena,

Poremećaji zdravlja teladi na mlečnoj ishrani izvesno vreme su klečala, i tek posle se usporeno podizala na prednje noge i pažljivo se oslanjala. Prilikom kretanja imala su osoben stav: držala su se pogrbljeno i ispružala su noge, vise se oslanjajući na mekani deo papaka. Podizanjem i spuštanjem glave rasterećivala su prednje noge. Pojedina, teže obolela grla, su podrhtavala, slabije su jela i mršavila su. U kasnijem toku bolesti kod pojedinih grla uočavalo se podrhtavanje mišića prednjih nogu, veoma otežano ustajanje i puzanje na kolenima. Kolena su bila uprljana, dlaka ulepljena, sa ostacima balege. Zbog slabijeg kretanja i smanjenog trošenja papaka, papci su manje ili vise prerasli. U cilju isključivanja aseptičnog pododermatitisa vršili smo pregled kopitnim kleštima. Klinički obolela junad nisu pokazivala bol na pritisak. Tetive su takođe bile neosetljive na umeren pritisak prstima. Nisu zapaženi slučajevi preloma kostiju. Tok bolesti je bio hroničan i protegao se na više meseci. Već u toku razvoja bolesti, obolela grla su imala manji prirast, a neka su gubila u dnevnom prirastu. U oba tovilišta od ukupnog broja junadi (1690), sa izrazitom kliničkom slikom rahitisa je obolelo 35 (2,07 posto) grla. Prosečan prirast junadi u tovilištu, od ulaska u tov do isporuke, iznosio je 1150 grama. Rahitična grla su imala prosečan dnevni prirast 880 grama, odnosno za 270 grama (23,48 posto) manje od klinički zdravih (1150-880=270), a isporučena su za prinudno klanje. Slika 1. Junad sa izraženom kliničkom slikom rahitisa Hemijska i biohemijska ispitivanja Rezultati hemijske analize uzoraka potpunih krmnih smeša i metakarpalnih kostiju prinudno zaklane junadi na sadržaj kalcijuma i fosfora, prikazani su u tabeli 3. Tabela 3. Rezultati ispitivanja Ca i P i postotak pepela u smeši BB-1, BB-2 i u kostima junadi Ispitivani materijal Pepeo (%) Kalcijum (%) Fosfor (%) BB-1 3,49 0,55 0,34 BB-2 3,70 0,78 0,37 Metakarpalna kost (donja epifiza) 29,95 11,38 4,61 Metakarpalna kost (gornja epifiza) 37,01 12,32 5,68 U tabeli 3 uočava se da je u smeši BB-1 odnos Ca i P1,6:1,a u smeši BB-2 odnos je 2,1:1. Na rentgenogramima koštano-zglobnih preparata prednjih nogu, četiri prinudno zaklane junadi sa kliničkom slikom rahitisa, u anterior/posterior projekciji, u dva slučaja opisana je sledeća promena: - u predelu distalne epifizno-metafizne zone kostne pregradnje radiusa zapažaju se rentgenoloski vidljivi simptomi predrahitičnog stanja (Katedra za radiologiju i fizioterapiju, Fakultet veterinarske medicine, Beograd). 115

Poremećaji zdravlja krava u puerperijumu i zdravstveni status teladi U tabeli 4 su prikazani rezultati biohemijskog ispitivanja krvnih seruma, posebno kod junica (n 1 =22), a posebno kod bikčića (n 2 =6). Statistički signifikantne razlike su ustanovljene za pet parametara: kalcijum, umnožak Cax R bakar, ukupne proteine i cc-globulin (p<0,05). Kod junica su izmerene vise vrednosti bakra, ukupnih proteina i a-globulina, a kod bikčića su izmerene vise vrednosti kalcijuma i umnoška kalcijum xfosfor. U fiziološkim granicama su vrednosti: Ca, R Ca:R Zn, K i ukupnih proteina. Vrednosti iznadgornjefiziološkegranice izmerene suza: CaxR alkalnu fosfatazu, Mg, Na, albumine, a-globulin i (3-globulin. Vrednosti ispod donje fiziološke granice izmerene su za: karotin, vitamin A i y-globulin. Tabela 4. Prikaz koncentracije pojedinih parametara u krvnom serumu junadi obolelih od klinlčkog rahitisa Pokazatelj Referentne vrednosti* Broj ženskih (ni=) Prosek (x ± SD) Broj muških (n 2) Prosek (x ± SD) Razlika (A) Statistička značajnost Kalcijum 2 (mmol/l) 2,25-2,80 22 2,28±0,21 6 2,47±0,11-0,19 p<0,05 Fosfor 2 (mmol/l) 1,62-2,26 22 2,11 ±0,24 6 2,29±0,20-0,18 n.s. CaxP (mg%) 4 55-90 3,66-59,78±9,27 70,11 ±5,36-10,32-22 6 p<0,05 CaxP (mmol/l) 6,40 4,82±0,75 5,65±0,43 0,83 Ca:P 3 0,75-1,50 22 1,09±0,17 6 1,09±0,14 0,001 n.s. AP 2 (nkat/l) 160-800 22 838 ±263 6 998 ±21 8-160 n.s. Magnezijum 2 (mmol/l) 0,78-1,07 22 1,13±0,18 6 1,15±0,13-0,02 n.s. Bakar 2 (nmol/l) 12,60-18,90 22 11,10±1,38 6 9,55±0,47 1,55 p<0,05 Cink 20 (nmol/l) 12,2-45,09 22 15,52±2,05 6 15,30±2,30 0,22 n.s. Natrijum 2 (mmol/l) 136-150 22 167.57±29,86 6 171,10+21,25-3,53 n.s. Kalijum 2 (mmol/l) 4.00-5,80 22 5.13±0,50 6 5,11±0,16 0,013 n.s. Karotin 3 ' 6 (nmol/l) 2,79-9,30 22 1,02±0,28 6 1,04+0,37-0,03 n.s. Vitamin A 3 ' 6 (nmol/l) 0,872-2,268 22 0,62±0,07 6 0,55±0,06 0,062 n.s. Ukupni protein! 2 (g/l) 60,00-80,00 22 80,15±4,55 6 74,90±3,17 5,25 p<0,05 Albumini 5 (g/l) 30,30-35,50 22 43,14±4,01 6 41,05+6,35 2,085 n.s. a-globulin 5 (g/l) 7,50-8,80 22 12,16±2,14 6 11,17±2,67 0,99 p<0,05 P-globulin 5 (g/l) 8,00-1 1,20 22 12,05±2,35 6 11,80 + 1,66 0,25 n.s. Y-globulin 5 (g/l) 16,90-22,50 22 14,23±3,48 6 13,57±4,17 0,66 n.s. Diskusija Kada se dijagnostikuju prvi slučajevi kliničkog rahitisa, može se smatrati da su rahitogeni faktori delovali već duže vreme. Supklinički oblici rahitisa u većim aglomeracijama ostaju obično kraće ill duže vreme neotkriveni, pa se prilikom prvog pregleda junadi u zapatu nađu grla sa različitom kliničkom slikom. Lečenje rahitisa može da se pokuša, ali su izgledi za izlečenje slabi, dugotrajno je i traje bar 3 do 4 nedelje. Preporučljivo je da se obolela grla što pre izdvoje i iz zdravstveno-ekonomskih razloga upute na klanje. U obroku je potrebno da se izvrše promene na osnovu analize hrane i uzoraka krvnog seruma obolelih grla na makro- i mikroelemente. Rahitis se javlja kod junadi u tovu koja se hrane samo koncentrovanim smešama sa učestalošću do 2 posto. Etiološki je najverovatnije povezano delovanje dva ili vise rahitogena faktora, koje je tesko blagovremeno otkriti i otkloniti. U vezanom sistemu držanja bolest se razvija polako. Prvi znaci rahitisa se tesko uočavaju, pošto junad uglavnom puno vremena leži. Obolela životinja polagano ustaje, premešta se sa jedne noge na drugu, ispruža zadnje noge, maksimalno istežući skočni zglob. Spoj Ahilove tetive (petna kvrga, calcaneus) i skočni zglob, su otečeni i nisu osetljivi na bol. Ponekad se zapaža smanjenje koncentracije albumina i povećanje alfa-globulina [7].

Poremećaji zdravlja teladi na mlečnoj ishrani Pojava rahitisa u junadi telesne mase od 280 kg do 350 kg, kada je poremećena aktivnost žlezda sa unutrašnjim lučenjem, upućuje na to da verovatno nisu u pitanju samo rahitogeni faktori alimentarnog porekla. Normalan sadržaj kalcijuma u kostima iznosi 36,00 posto, fosfora 17,00 posto i magnezijuma 0,8 posto. Pepeo kostiju sastoji se od 85,00 posto trikalcijum-fosfata, 14,00 posto CaCO 3, i 1,00 posto MgSO 4. Na rentgenogramima koštano-zglobnih preparata prednjih ekstremiteta, 4 prinudno zaklane junadi sa kliničkom slikom rahitisa, u anterior/posterior projekciji, u dva slučajeva opisane su promene u predelu distalne epifizno-metafizne zone kostne pregradnje radiusa, kao rentgenološki vidljivi simptomi predrahitičnog stanja. Kao rezultat poremećaja primarnih centara osifikacije, dolazi do usporavanja iii prestanka rasta kostiju, naročito cevastih kostiju. Površina takvih kostiju postaje gruba, uglavnom na epifizama. U početnom stadijumu postavljanje dijagnoze je otežano. Važno je da se odredi sadržaj osteoformnih mineralnih materija i vitamina D u obroku. Kod postavljanja dijagnoze u supkliničkoj fazi bolesti, važna je laboratorijska analiza krvnog seruma na sadržaj osteotrofnih mineralnih materija i aktivnosti alkalne fosfataze (tabela 5). Navodimo podatke za grupe životinja, sa i bez kliničkih simptoma, kao ilustraciju za teškoće u postavljanju dijagnoze. Tabela 5. Sadržaj makroelemenata i aktivnost alkalne fosfataze u krvnom serumu bikčića, sa i bez kliničkih simptoma rahitisa, i zdravih junica [2] cit.* Grupe životinja Bikčići sa ktiničkim simptomima rahitisa Bikćići bez kliničkih simptoma rahitisa Zdrave junice Referentne vrednosti Ca mmol/l prosek 1,96 1,13 20 P AJkalnafosiataza nkat/l minimum 1,49 0,74 9,50 maksimum 2,59 1,77 47,18 prosek 2,09 1,39 13,33 minimum 1,69 0,64 4,67 maksimum 2,45 2,42 35 prosek 2,29 1,51 7,17 minimum 1,99 0,96 3,33 maksimum 2,49 2,22 20,34 Odrws CaP 2.25 1,95 1,95 *GdowinT., VrzgulaL., Miklušičak Ft., Bartko P., Augustinsky V., SitkoM.: Vyskum hromadneho vyskytu poruch mineralneho metaboiizmu u mladeho hovadzieho dobytka vo vykrme. Zaverečna sprava vysk. ulohy. Vysoka škola veterinarska, Košice, 1965. Iz ovih podataka se vidi da su, rasponi fizioloških i patološko-fizioloških vrednosti dosta siroko postavljeni i preklapaju se. Zapaža se da su statistički signifikantne razlike ustanovljene za pet parametara: kalcijum, CaxR bakar, ukupne proteine i a-globulin (p<0,05). Kod junica su izmereneviše vrednosti bakra, ukupnih proteina i a-globulina, a kod bikčića su izmerene vise vrednosti kalcijuma i umnoška kalcijum xfosfor. Klinička slika je veoma važna za postavljanje konačne dijagnoze. Sadržaj fosfora, i što je najvažnije njegov odnos prema kalcijumu, ima direktnu vezu sa plodnošću. Od 1932. godine je poznato da deficit fosfora može da bude uzrok jalovosti krava. Tada je u Južnoj Africi registrovana masovna pojava jalovosti zbog nedostatka fosfora, što je potvrđeno od vise autora. Kod nedostatka fosfora, posle iscrpljivanja kostnog depoa, zapažaju se poremećaji na jajnicima, slabljenje ill potpuni izostanak polnog ciklusa. U nekim slučajevima može doći do atrofije jajnika i materice. Kod životinja koje nisu dostigle polnu zrelost, često se pri tome zapaža tihi estrus", produženi polni žar i produženje servis perioda [3]. Posle promene obroka, dolazi do spontanog izlečenja latentnih formi rahitisa. Teže forme rahitisa su neizlečive. Kod junica rahitis ponekad prolazi bez vidljivih kliničkih simptoma, ali može da bude uzrok nedovoljnog rasta pojedinih kostiju, prvenstveno karličnih. Karlica kod takvih životinja je uska, što postaje uzrok teških teljenja, pogotovo zadnjim položajem. 117

Poremećaji zdravlja krava a puerperijumu i zdravstveni status teladi Opšte je mišljenje da je osteodistrofija u prvom redu posledica poremećaja u prometu mineralnih soli, pre svega kalcijuma i fosfora. Nedostatak fosfora je najčešći uzrok osteodistrofičnih promena u goveda. U našem slučaju veoma je teško odrediti koji rahitogeni faktor je imao primarnu ulogu. Najverovatnije je primarni uzrok nedostatak fosfora, odnosno poremećen odnos kalcijum/fosfor, pri čemu određenu ulogu ima i vitamin D. Naime, poznato je, da što je odnos kalcijum/fosfor nepovoljniji, potrebe za vitaminom D su izraženije (uslovna avitaminoza D). Izvesnu ulogu verovatno ima preobilna ishrana ugljenim hidratima. Kukuruz je u smeši BB-1 bio zastupljen sa 60 posto što je stvorilo preduslove za hronične poremećaje u vidu kisele indigestije predželudaca i kataralnih promena na sluznici creva. Kiseli produkti vrenja vezuju u crevima znatne količine kalcijum-karbonata čime je sprečena resorpcija soli kalcijuma i fosfora. Osteodistrofije se najčešće otkrivaju odredivanjem aktivnosti alkalne fosfataze (AP) u krvnom serumu. Vrednosti ovog enzima kod mladih životinja su kolebljive, ali u dobi između 7 i 10 meseci su već dosta stabilizovane. U slučaju rahitisa aktivnost AP je povišena. Činjenica je da su sva klinički obolela grla imala povišenu aktivnost AR vise kod bikčića, a da se istovremeno prosečna koncentracija kalcijuma nalazi u fiziološkim granicama, sa širokim rasponom od izražene hipokalcemije (1,87 mmol/l) do vrednosti koje se približavaju gornjoj fiziološkoj granici (2,74 mmol/l). Koncentracije fosfora u krvnom serumu rahitične junadi se takođe kreću u širokom rasponu vrednosti, izmedu umerene hipofosfatemije do umerene hiperfosfatemije. Ovakav nalaz koncentracije kalcijuma i fosfora u krvnom serumu rahitične junadi ukazuje da organizam ljubomorno" čuva ova dva elementa. Odlaganje kalcijum-fosfata u kostnom tkivu je enzimski proces, u kome bitno učestvuje AR Ovaj enzim u zoni okoštavanja kosti otcepljuje fosfate od raznih jedinjenja stavljajući ih na raspolaganje osteoblastima. Kao aktivatori kostne fosfataze učestvuju magnezijum i mangan, a vitamin D katalizuje odlaganje mineralnih soli. Kod prekomernog unosa kalcijuma kroz hranu, sav višak se izlučuje iz organizma u obliku fosfata, što uslovljava smanjenje zaliha fosfora u organizmu. U torn slučaju se može govoriti o alkalotičnom rahitisu. Suprotno tome, kod prekomernog unosa fosfora u organizmu se povećava nivo fosfata, i nastaje opšta acidoza, koja dovodi do acidotičkog rahitisa. Kod nedostatka vitamina D, nastaje hipovitaminozni rahitis. Begović i Prolić [4] navode da je kod iatentnog rahitisa dece umnožak Cax P 36 do 40, a kod težih formi rahitisa ispod 36. Kod goveda bi normalni umnožak bio 55 do 90. Sve vrednosti ispod toga bi ukazivale na latentni ill klinički manifestni rahitis. Hiperkalcemija i odgovarajući umnožak CaxR ubrzo posle transplantacije bubrega bili su praćeni uporedo sa stanjem pacijenata i prihvatanjem transplantata. Umnožak Cax P 35 mg/dl (mg%) u prvih 6 meseci posle transplantacije ukazuje na povećani rizik odbacivanja transplantata u toku 3 godine [13]. Važna je i uloga vitamina A u nastanku rahitisa, jer se u njegovom nedostatku remeti transformisanje epifiznih hrskavica u kostno tkivo. Kod acidotičnog rahitisa se u krvi smanjuje količina neorganskog fosfora i povećava aktivnost alkalne fosfataze. Kod alkaloze je u krvnom serumu povišen sadržaj kalcijuma i smanjena količina neorganskog fosfora. U zapuštenim slučajevima nastaje deformacija kostiju i zglobnih hrskavica. Tabela 6. Koncentracija vitamina A i β-karotina u krvnoj plazmi goveda [2] cit.*, [6] Krvna plazmajjoveda: Fiziološke vrednosti Potencijalni deficit Izražen deficit Karotin - zima 2,790-9,300 nmol/l 1,11 6-2,790 nmol/l < 1,116nmol/l Karotin - leto 9,30-27,900 nmol/l < 1,116nmol/l Vitamin A 0,872-2,268 nmol/l 0,349-0,872 nmol/l < 0,349 nmol/l * Zlntzen H.: Some aspects of feeding dairy cows. Seminars Animal Nutrition in Poland, Krakow, Poznan, Olsztyn, 1976. Animal Nutrition Events, Roche, 1676, 5-76, 1977. Deficit bakra kod junadi uzrasta do jedne godine može da dovede do simptoma sličnih rahitisu. Klinički se zapažaju ispupčena leđa, ukočen hod, izbegavanje kretanja i gubitak telesne mase. Koncentracije bakra u plazmi i jetri su niže i nalazi se deficit bakra u obroku [11].

Poremećaji zdravlja teladi na mlečnoj ishrani Organski vezani mikroelementi (Cu, J, Zn, Co, Mn), podižu imunski status organizma i preporučuju se za poboljšanje plodnosti kod muznih krava [12]. Zaključak 1. Rahitis (rani i kasni) predstavlja zdravstveno-ekonomski problem u govedarsnu. U odgoju priplodnih junica važno je da se preduzmu dijagnostičke i profilaktičke mere za sprečavanie supkjiničkog rahitisa. 2. Sa izrazitom kliničkom slikom kasnog rahitisa junadi u tovu obolelo je 2,07 posto grta Prirast je bio kod rahitičnih grla za 270 grama (23,48 posto) manji, u odnosu na klinički zdrave jedinke, a isporučena su za prinudno klanje. 3. U cilju pouzdane dijagnoze tipa rahitisa, potrebno je, pored kliničkog pregleda obolelih grla, da se izvrši i ispitivanje krvi na sadržaj kalcijuma, fosfora, aktivnost alkalne fosfataze, koncentraciju Mg, Na, albumina, a-globulina i p-globulina, bakra, ukupnih proteina, kao i da se izračuna umnožak CaxR Ovo su pouzdani pokazatelji kliničkog i supkliničkog rahitisa. 4. Preporučljivo je da se češće koristim upoređenje rentgenograma kostnog sistema zdra ve i obolele junadi različitog uzrasta, u cilju postavljanja dijagnoze. Delove cevastih kostiju prinudno. zaklane i uginule junadi ispitati na postotak pepela, koncentraciju kalcijuma i fosfora i njihov međusobni odnos. 5. Kod junica su izmerene vise vrednosti bakra, ukupnih proteina i P-globulina, a kod bikćićasu izmerene vise vrednosti kalcijuma i umnoška kalcijumxfosfor. Literatura 1. Rajić J., Petrović B., Radosavljević D., Jonić B., Pavlović R., Damnjanović M., RadujkovicR.:^Btglasn*,38,5, 387-392, 1984. 2. Vrzgula L Sokol J.: Hodnoty metabolickych profilovych testov u domacich zvierat a ich interpretacie, Vysoka škola veterinarska, Košice, 1987. 3. Vrzgula L., Bartko R.: In: Poruchy latkoveho metabolizmu hospodarskych zvierat a ich prevencia. Priroda, Bratislava, 1982. (Profilaktika narušenij obmena veščestv u sel'skohozjajztvennyh zivotnyh; ruski prevod), Agropromizdat, Moskva, 1986. 4. BegovićS., ProlićZ.: Veterinaria, 10, 1, 25-33, 1961. 5. Kaneko J. J.: Clinical Biochemistry of Domestic Animals. 4-th Edition, Academic Press, Inc., San Diego, New York, Boston, London, Sydney, Tokyo, Toronto, 1989. 6. Sretenović Ljiljana, Milosevic M., Adamović M., Stojičević Lj.: Nauka u praksi, XIX, 1, 59-68, 1989. 7. Burdenjuk A. F, Pan'ko I. S., Kolomiec A. R: Veterinarija, 6, 80-81, 1976. 8. Panilov N. A., Avsjannikov V. R: Veterinarija, 9, 86-89, 1974. 9. Ivanovskij S. A.: Veterinarija, 9, 51-43, 1991. 10. BorisevičV. B.: Veterinarija, 11, 76-77, 1971. 11. Blood D. C., Radostits O. M.: Veterinary medicine. Sixth Edition. Bailliere Tindall, London, Philadelphia, Toronto, Mexico City, Rio de Janeiro, Sydney, Tokyo, Hong Kong, 1983. 12. Johnson R: Biotechnology in the feed industry. Proc. Alltech's 11-th Annual Symp. Ed. T. R. Lyons and K. A. Jacques: 287-291, Alltech, Inc., Nottingham Univ. Press, Nottingham, 1995. 13. Egbuna O. I., Taylor J. G., Bushinsky D. A., Zand M. S.: Clin.Transplant., DOI:10.1111/J.1399-0012.2007.00690.x, 1-9, 2007. 14. RajićJ.,PavlovićR., DraganovićB., LolićM., KovačJ., CvetkovićM.: Osvrt na pojavu rahitisa kod junadi u tovu. Zbornik radova, 3, 1, 83-88, Veterinarski institut, Novi Sad, 1978. 15. Terać Lj., Terzić V: Acta veterinaria 5, 279-286, Beograd 1968. 16. Rapć J., Pavlović R., Draganović B.: Veterinaria, 20, 1, 103-106, 1971.

Poremećaji zdravlja krava u puerperijumu i zdravstveni status teladi ETIOPATOGENEZA RAHITISA JUNADI R. Pavlović, H. Šamanc, M. Jovičin, M. Lalić Pojava rahitisa je praćena u jednom tovilištu sa 1690 ženske i muške junadi koja su u vreme dopreme bila starosti 6-7 meseci, a u proseku su imala 219 kg telesne mase (muška 229 kg; ženska 208 kg). Junad su hranjena koncentrovanim smešama deklarisanog sastava, iz fabrike stočne hrane, po volji. Uzorci krvi uzimani su od grla sa kliničkim oblikom rahitisa. Određivan je sadržaj Ca, P, alkalne fosfataze, Mg, A/a, K, Cu, Zn, ukupnih proteina, albumina, a-, (3- / y-globulina u krvnom serumu uobičajenom metodom i elektroforezom, kod 22junice i 6 bikčića. Urađena su hemijska ispitivanja uzoraka stočne hrane i kostiju 4 prinudno zaklana juneta. Urađen je rentgenski snimak cevastih kostiju od četiri prinudno zaklana juneta sa izraženom kliničkom slikom rahitisa. Sa izrazitom kliničkom slikom kasnog rahitisa junadi u tovu obolelo je 2,07% grla. Prirastje bio kod rahitičnih grla za 270 grama (23,48%) man/7, u odnosu na klinički zdrave jedinke, a isporucena su kao škart roba". Kod junica su vise izmerene vrednosti bakra, ukupnih proteina i o.-globulina, a kod bikčića su vise izmerene vrednosti kalcijuma i umnoška kalcijum x fosfor. Rani i kasni rahitis predstavlja zdravstveno-ekonomski problem u govedarstvu. U odgoju priplodnih junica važno je da se preduzmu dijagnostičke i profilaktičke mere za sprečavanje subkliničkog rahitisa. Ključne reci: rahitis, odgoy/un/ca, btohemijska ispitivanja, radiografska analiza RICKETS IN YOUNG CATTLE - ETIOPATHOGENESIS R. Pavlovic, H. Samanc, M. Jovicin, M. Lalic The appearance of rickets was followed in a fattening facility with 1690 female and male cattle aged 6-7 months at the time of arrival, and of 219 kg body mass on the average (males 229 kg; females 208 kg). The young cattle were fed concentrated feeds of declared content obtained from a cattle feed factory, administered ad libitum. Blood samples were taken from animals with a clinical form of rickets. Contents of Ca, P, alkaline phosphatase, Mg, A/a, K, Cu, Zn, total proteins, albumin, a-, P-, and y-globulin were determined in blood serum using the usual method and electrophoresis in 22 female and in 6 male animals. Chemical examinations were performed on samples of the cattle fodder and bones of 4 emergency slaughtered animals. X-ray examinations were performed on long bones of four emergency slaughtered cattle with an expressed clinical picture of rickets. An expressed clinical picture of late rickets in young fattening cattle was determined in 2.07% of the animals. The growth in animals with rickets was smaller by 270 g (23.48%) in comparison with clinically healthy animals, and these animals were delivered as rejects. The determined values for copper, total proteins and a-globulin were higher in female animals, and the determined values for calcium and the multiplied value for calcium and phosphorus were higher in male animals. Rickets occurring early or later in animal growth presents a health-economic problem in cattle farming. In raising breeding heifers it is important to take diagnostic and prophylactic measures for preventing subclinical rickets. Key words: rickets, breeding heifers, biochemical investigations, radiographic analysis.