ZNAÈAJ KOLPOSKOPIJE U VEŠTAÈKOM OSEMENJAVANJU I DIJAGNOSTICI POREMEÆAJA REPRODUKCIJE* IMPORTANCE OF COLPOSCOPY IN ARTIFICIAL

Clinica vcterineiria Budva 2002 ZNAÈAJ KOLPOSKOPIJE U VEŠTAÈKOM OSEMENJAVANJU I DIJAGNOSTICI POREMEÆAJA REPRODUKCIJE* IMPORTANCE OF COLPOSCOPY IN ARTIFICIAL INSEMINATION AND DIAGNOSTIC OF REPRODUCTIVE DISORDERS Milovain Jovièin, Tihomir Petrujkic, Aleksandar Milovanoviæ i Dragim Žikiæ 'Nauèni institut za veterinarstvo "Novi Sad", Fakultet veterinarske medicine, Beograd; Poljoprivredni fakultet, Novi Sad Kratak sadržaj: U radiu je prikazan detaljan anatomski opis spoljašnjih polnih organa ženki i delà unutrašnjih organa dostupnih vizuelnom klinièkom pregledu. Opisana je vaginalna adspekcijapomoæu spekulumei i kolposkopa za velike životinje. Dat je prikaz tehnike pripreme, izvoðenja i ocena upotrebne urednosti ove metode n veterinarskoj dijagnostici. Ocenjeno je da kolposkopija ili vaginal n i pregled pomoæu spekulnma, može da uspostavi dovoljno elemenata za objektivnu klinièku dijagnozu stanja graviditcta, ili da usmeri dijagnostiku reproduktivnih poremeæaja. Moguæe je uzorkovanje cervikalne sluzi ili brisa za citološku dijagnostiku, mikrobiološke analize ili imunološke testove. Nalazi kod životinja su opisani prema fazama graviditeta i prema stadijumima polnog ciklusa. CHološki nalaz u razmazu vaginalne sluzi prikazan je mikrofotografijeima. Metode ocene fizièko-hemijskih svojsteiva eslralue sluzi opisane su uz prikaz testa arborizacije u sluzi krave. Odreðivanje optimalnog momenta za veslaèko osemenjavanje ili prirodno parenje kod domaæih životinja, je drugi važan segment primene kolposkopi/e. Preporuèeno je organizovanje monitoringei na farmama muznih krava, kako u stajskom, vezanom sistemu držanja, tako i ð slobodnom sistemu za odreðene sluèajeve anestrije, hipoestrije i upornih povadanja. Potrebni su instrumenti sa moguænošæu korišæenja dodataka koji æe omoguæiti jednokratnu upotrebu i bolju elektronsku veznelizaciju unutrašnjuh deloua genitalnog trakta. Kljuène reci: kolposkopija, dijagnostika, veslaèko osemenjavanjc Summary: Ë detailed anatomical description of external animal genital organs and a par! of inner organs approachable to visual clinical examination was given. A vaginal eidspection with speculum and vaginoscope for large animals tras described. A prepeirating technique, accomplishment and evaluation of use-value in v eterinarian diagnosis was given. It n'as estimated that colposcopic and vaginal speculum examination may give enough! elements for objective clinical diagnosis of pregnancv, or to serve as guide in diagnose of reproductive disorders. Il is posible to obtain a cervical mucus sample or swab for cytological diagnose, microbiological analyses, imuno/ogical or other tests. Findings are described according to pregnancy phases and according to stages of ocstral cycle. Citological findings of vaginal mucus smears was described adding microphotographs. Physico-chemical quality methods for estimation were described including use of cow mucus ctystalisation test. Another important mean of colposcopic appliance is detecting optimal moment for artificial insemination or natural breeing in domestic animals. It weis recommended an organised monitoring on dairy farms, booth in free stall housing and, especial} for particular cases of anestria, hypoesria and repeat breeders. Instruments with repleacable attachments that enable a better electronic visualisation of inner genital parts are needed to be develope. Key worlds: colposcopy, diagnosis, artificial insemination Predavanje po pozivu Rad je finansiran od sirane MNT Republike Srbije po osnovu zadataka iz projekta BTR.505.433-B

Sistematski ginekološki pregled je neophodno vršiti radi otkrivanja oblika neplodnosti i lilerendjalne dijagnostike. Ciinekološki pregled se sastoji od prikupljanja anamnestièkih podataka i objektivnog klinièkog pregleda. Anamneza obièno daje malo upotrebljivih podataka /a postavljanje dijagnoze. Vrednost podataka zavisi od moæi zapažanja pomoænih radnika, od njihovog tzv. veterinarskog minimuma. Ipak, anamnestièki podaci upuæuju veterinara na detaljniji pregled pojedinih oblasti genitalnog trakta. Anamneza otkriva ili ukazuje na bolesti koje se mogu proširiti u zapatu i na anomalije koje ne zavise od same životinje (npr. alimentarna forma neplodnosti). Klinièko ispitivanje omoguæuje prikupljanje taènih podataka za postavljanje dijagnoze, prognoze i terapije, l okviru spoljašnjeg pregleda obraæa se pažnja na status životinje, oblik i izgled karlice i karliènih l iga mena ta i spoljašnje polne organe (polni otvor, koža vulve i repa). Prema karakteru, kolièini i izgledu iscetka iz spoljašnjih polnih ograna, skupljenog u donjem uglu vulve i osušenom na dlaci korena repa, može se steæi utisak o prirodi upalnog procesa, l'nutrašnjim pregledom, vaginalnim i rektalnim. na osnovu adspekcije i palpacije anatomskih promena izazvanih patološkim procesima, ili postojanja anomalija u genitalnom traktu, moguæe je doneti odluku za postavljanje objektivne dijagnoze. Postoje dijagnostièke vrednosti vaginalnog - kolposkopskog pregleda genitalnih organa, koji je u praksi velikih životinja pomalo zapostavljen, a tehnièke moguænosti novijih modela spekuluma i kolposkopa treba ponovo da nktuelizuju ovu metodu. Kolposkopija omoguæava lako pristupaèno, direktno vizueino ispitivanje vagine i spoljašnjeg otvora grliæa materice (j)ortiu i'aginalis uteri - PVU), pomoæu instrumenta nazvanog kolposkop. Ova metoda može da pomogne u dijagnostici graviditeta, reproduktivnih poremeæaja i detekciji estrusa. Ona olakšava uzimanje uzoraka sluzi sa cerviksa (brisa) i iz vagine, za mikrobiološka, virusološka i mikološka ispitivanja, test arborizacije skizi i druge analize.

vulvae, saistaivljen od glatkih i popreènoprugastih mišiænih vlaikama. Oni ogranièavaju ulaz u urogenitalno predvorje - polni otvor (rima pudendi), sa dorzalnim uglom (commissura labiorum dorsale) i ventralnim uglom (comniissura labiorum ventrale), u kome se nalazi klitoris. Koža lateralne površine usana pokrivena je nežnim dlaèicama i ima znojne i lojne žlezde. Na medijalnoj površini je tanki višeslojni epitel, bez, dlaèica i žlezda. Klitoris èini corpus cavernosum clitoridis, sastavljen od dve nožice, tela. i vrška. Nožice su prièvršæene xn sedne kvrge, okružene su mišiæem (m. erector clitoridis), koji komprimuje vene, pri erekciji. Telo je uliveno u zid predvorja, a glavica (glans clitoridis) prominira u nabor - pniepuiium clitoridis. Inervacija: n. pudendiis. Vaskularizacija: a. pudenda l'eminina. Kod krave sa ventralnog ugla polnih usana visi èuperak dlaka. Klitoris je tlo 12 mm. Kod krmaèe i kuje se donji ugao nastavlja u jezièasli privezak, jamica klitorisa je duboka, a u nju vode dva mala otvora. Kod kobile je gornji ugao usana oštar, a ventralni zaokružen. Klitoris je 6-8 cm, sa jamicom na glavici. Koci kuja je glavica klitorisa duga i sakrivena u dubokoj jamici. ' -^^Ë ê/¹\, y* Slika 2. Spoljašnji polni organi ženki: Á-krmaèe; V-kobile; B-krave; 1-anus; 2-perineum; 3-rima pudendi; 4-labia pudendi; 5,6-commissura labiorum ventralis et dorsalis; 7-glans clitoridis. Predvorje vagine (ucslilniliiin uagiiiae) pokriva ploèasti višeslojni epitel. U sluzokoži se nalaze limfni folikuli - èvoriæi, pa je površina sluzokože èesto neravna. Kaudalno od spoljašnjeg otvora urètre, donje ili male predvorne žlezde (gl. vestibulares \entrales s. minores). One su uglavnom u u/dužnim redovima. Glatkomišiæni sloj iz vagine se produ/ava i na predvorje. Preko glatke muskulature su snopiæi kružnih popreènoprugastih vlakana (m. constrictor \estibuli, m. constrictor vulvae, m. erector clitoridis, m. ischiourethralis). Kod krave su ventralne predvorne žle/.tle sitne i i/.vodni otvori su ispred klitorisa. Izvodi vrlo razvijenih lateralnih ili velikih predvornih Žlezda, Bartolinijevih, (gl. vestibulares latérales s. majores) su sa strane predvorja. One SLI SLibmukozne, a nalaze se lateralno ili dorzolateralno. Ako se zatvore njihovi izvoclni kanali kod krava se razviju retencione ciste. Na granici sa vaginom, na sredini ventralnog zida predvorja vagine, je otvor ženske urètre, a ispod njega proširenje LI koje se može ugurati prst (diverticulum suburethral«. ). Sa strana ulaza urètre èesto se nalaze Ciartnerovi kanali, naroèito kod preživara. Kod krmaèe SLI LI boènim zidovima predvorja vagine ost rva kavernoznog tkiva. Ventralne predvorne žlezde ulivaju se u dva parna u/dužna nabora, kaudalno od otvora urètre. Kod kobile su izvodi malih predvornih zlezda sa 8-10 otvora na boènim zidovima, a ispod sluzokože je parna lukovica predvorja (bulbus cavernosus vestibuli), dužine 6-8 cm i širine cio 3 cm. Kod kuje, parne lukovice mogu znatno da sužavaju predvorje.

Slika 3 Graða polnih organa ženki: Á- kuje; B-krmaèe; V-krave; G- kobile; 1-ovarium; 2-lig. uteri iatum; 3-cornu uteri; 3'-cornu uteri (otvoren); 4-tLil>a uterina; 5-l'imbriae tubae et fimbria ovarica; 6-carunculae uteri; 7- corpus uteri; 8-cervix uteri; 9-ostium uteri externum; 10- vagina;!l- fornix vaginae; 12- plica vestibulovaginalis; 13-ostium urethrae externum; 14-vestibulum vaginae; 15-praeputium clitoriclis; 16-gl. vestibulares minores; 17-labium puclencli; 18- gl. vestibularis maior; 19-vesica urinaria. (Prema Judièevu,1984) Vagina je LI vidu opnasto - mišiæne cevi, in situ stisnute clorzoventralno. Nalazi se kaudalno ocl materice, a nastavlja se u urogenitalno predvorje. Donja granica sa predvorjem je spoljašnji otvor urètre (ostium urethrae externum), a koci mladih životinja, najizraženije kod ženske žclrebadi, na njenom kranijalnom kraju je lumen (pliæa vestibulovaginalis s. hymen femininus). Na granici izmeðu vagine i materice je materièni grliæ (collum Literi s. cervix Literi). Na ovoj suženoj granici poroðajnog puta je mišiæni sloj posebno zadebljao, a sastoji se od spoljašnjeg uzdužnog i unutrašnjeg cirkularnog sloja, debelog do 6 mm (sphincter cervicis). Kod krmaèa, ovaca i koza ovcle se nalaze popreèni na bori shizokože, koji upadaju jedan LI drugi kao zupci zupèanika. U vagiiui se otvara spoljašnji otvor (orificium canalis cervicis externum). Koci preživara, mesojeda i konja zid cervikalnog kanala èini stub, portio vaginalis cervicis s. uteri - I'VU. Sluzokoža je bez žlezda, osim kod mesojeda i koza, gde se njihov broj smanjuje prema orificiu exterum. Boja je belkastoružièasta. Cervikalnu sluz stvaraju sluzne epitelne æelije cilindriènog epiteta, (žlezda nema). Kod kobile i krave sluzokoža naborana u uzdužne nabore, sa sekundarnim i tercijarnim naboriæima, kod krave sa posebno izraženim prstenastim naborima, kojih ima 3-5 (Burdijevi prstenovi), sve jaèe izraženi prema vagini i sa vrhovima usmerenim prema vagini. Kauclalni venac nabora je najviši i strši u vaginu kao stubiæ ckižine cio 3 cm - F VU, a na bori cervikalnog kanala prelaze u uzdužne nabore sluzokože vagine. Sluzukoža vagine je bez žlezda, sa višeslojnim ploèastim epitelom, sa uzdužnim naborima razlièite velièine (plicae longitlidimales). Kod preživara ima i cirkularnih i spiralnih nabora (plicae circulares et spirales). Mišiæni sloj èine kružni unutrašnji i uzdužni spoljašnji slojevi glatkih mišiænih vlakana. Spoljašnji sloj èini vezivna adventicija, a na samom kranijalnom kraju serozna opna. Inervacija potièe od: plexus hypogastricus, s. n. Pudendus a vaskularizacija od: a. Literina caudalis. Kod krave je vagina relativno široka, dužine 22-28 cm, duža ocl predvorja (2:1), sa svodom samo clorzalno od grliæa materice na prednjem svodu (fornix vaginae). Tok kanala je spiralan; ponekad se naðu dva otvora cervikalnog kanala (cervix duplex). Kod krmaèe je vagina uska, IQ- 12 cm duga i prelazi direktno u grliæ materice. Kod kobile je znatno duža od predvorja (3:2), 35-40 cm, a prostor oko vaginainog delà materice - PVU naziva se vaginalnim svodom. Dužine je 2-3 cm, sa jednostavnim kanalom, zvezclastog preseka, koji se lako otvara i èiji nabori prelaze LI nabore sluzokože vagine.

VAGINALNI PREGLED Klinièki vaginalni pregled se vrši palpacijom (Stoss) ili atlspekcijom (Benesch). Palpacija je praktièno prevaxidena, istorijska metoda. Samo kao kuriozitet, treba opisati nalaz kod steonosti sa 5-6 nedelja, fenomen "usisavanja" jagodice prsta prilikom pokušaja guranja i izvlaèenja iz cervikalnog kanala, zbog viskoziteta sluzi eervikalnog èepa. Metodu vaginalne adspekcije u veterinarskoj ginekologiji razradio je i opisao Benesch, koji je njih preporuèivao za pregled kobila na ždrebnost od 14. dana do 3. meseca. Rektalna dijagnostika je tek kasnije znatno usavršena. Tehnika pripreme Priprema pregleclaèa ne razlikuje se od uobièajene pripreme za klinièki pregled, bez obzira da li je u pitanju pregled jednog grla ili masovni pregled. Ona podrazumeva, zaštitnu oclec'u i obuæu i rukavice za jednokratnu upotrebu. Priprema životinje je u boksu ili na ležištu. Posle fiksacije, operu se vulva i perineum sunðerom natopljenim u definfekciono sredstvo. Neke kobile se plaše pranja, pa regiju treba brisati mokrom vatom ili alkoholom. Treba paziti da se ne uvrnu la bije vulve, zbog pogrešnog utiska o otporu prilikom uvlaèenja spekuluma. Priprema instrumenata: spekulumi treba da budu oprani i sterilisani posle poslednje upotrebe, a ukoliko se namerava da se koriste kod više životinja, posle svake upotrebe spekulum treba cla se oèisti, zaroni i drži u sredstvu za efikasnu dezinfekciju potencijalnih patogena (npr. virus IBR/IPV, ureoplazma itd.). Svakako je najpovoljnije imati na raspolaganju veæi broj sterilnih spekuluma, zagrejanih na telesnu temperaturu. Vaginaini dilatat ori ili spekulumi mogu biti sa kracima (Polanski, Keller) ili cevasti (Richter, Küst). Za pregled je potrebno i dobro osvetljenje. Tehnika izvoðenja Vaginaini pregled poèinje adspekcijom sluzokože predvorja vagine i tada treba obratiti pažnju na boju i izgled sluzokože. Zdrava sluzokoža je ravnomerno svetlucava i ružièaste ili blecloružièaste boje. Njena površina je ravna i glatka. Sa boènih strana predvorja vagine nalaze se dve linije izvodnih kanala žlezda velièine glave èioda. Kada se nade obilni eksudat ili obilan sekret, èvoriæi, èirevi ili krv, potreban je detaljniji pregled. Vaginaini pregled posebno se odnosi na vaginalni deo grliæa materice. Nenormalnosti PVl^ postoje kada je on smanjen, oteèen, sa hipertrofiènim bujanjem nabora, razvojem tumora i ožiljaka posle poroðajnih trauma. Èesto se sreæe pomeranje grliæa u stranu, koje nije uvek odraz patološkog stanja. Kada je grliæ materice zatvoren karakteristiènim graviditetnim èepom, vaginalni pregled se time završava, dok se rektalnim pregledom ne iskljuèi graviditet. Ako je grliæ materice otvoren, treba pronaæi uzrok. Nakupljen eksudat ili sluz govore o patološkom procesu u materici ili o estrusu ako je bistra sluz. Pri nalazu vezikula i osipa treba provenu njihovu konzistenciju palpacijom, koja se inaèe izbegava. Spekulum treba obavezno pregledati posle izvlaèenja, da se vidi cla li na njemu ima sluzi i proceni njen izgled, gustina, lepljivost, prisustvo krvi ili gnoja. Jednu labiju vulve razmièe pomoænik, a drugu veterinar i istovremeno uvodi spekulum ukoso, dok se ne proðe suženi deo iza predvorja, a zatim se usmeri samo kranijalno. Tehnika vaginoskopije, izvedena na pravilan i brz naèin je neinvazivna i tolerantna za životinje. Ispitivan je porast koncentracije kortizola u krvnoj plazmi posle vaginoskopskog pregleda u trajanju od 1,5 minuta, palpacije ovarijuma i uterusa i samo ovarijuma u toku 4 minuta, i posle veslaèkog osemenjavanja u trajanju od 5 minuta. Kod krava je uziman uzorak krvi 30 minuta i 60 minuta posle tretmana na svakih 5 do 10 minuta. Nije zabeležen porast kortizola u plazmi kod krava LI estrusu koje su pregledane vaginoskopom. Rektalna palpacija kao i osemenjavanje doveli su do znatnog poveæanja kortizola u plazmi (p < 0,01) 5 tlo 10 minuta nakon zapoèinjanja tretmana. Vaginoskopski pregled u luteanoj fazi pokazuje viši porast koncentracije kortizola nego LI estrogenoj fazi. Meðutim patofiziološki znaèaj ovog porasta kortizola u plazmi nije još uvek poznat (Nakao i sar.,1994).. '..

Upotrebna vrednost u veterinarskoj dijagnostici Rektalni pregled je klinièka metoda kojom se može najranije i najsigurnije utvrditi gravitlitet kod goveda. Vaginaini pregled daje više informacija za dijagnozu oblika jalovosti vezanih za patologiju materice, grliæa materice i vagine. Kod kobila vaginalni pregled ne zaostaje mnogo za rektalnim LI ranoj dijagnostici ždrebnosti, ali samo kod pozitivnog nalaza. Ispituje se lokacija cerviksa. boja i sekr et cerviksa i vagine, cervikalne anomalije, traume i isceclak. Moguæe su èetiri dijagnoze: životinja je sigurno graviclna ili je sigurno negravitlna; životinja je verovatno gravidna ili verovatno nije graviclna. Za proveru verovatne dijagnoze pregled se ponovlja posle nekoliko dana. : Druga važna primena vaginalne aclspekcije je otkrivanje polnog žara i utvrðivanje optimalnog momenta inseminacije.. Gravidna životinja l poèetku graviditeta promené u kaudalnim delovima polnog trakta imaju zadatak cla zaštite plod, a na kraju graviditeta da pripreme poroðajni kanal za poroðaj. Vulva se za vreme gravidileta poveæava što se kod primiparnih životinja može primetiti veæ posle 3. meseca, kao izduženje polnog otvora. Kod starijih životinja se ona poveæava tek u treæoj treæini graviditeta. Cervikalni kanal je zatvoren sluznim èepom, što je važan simptom graviditeta. Nasilno otvaranje cer\ ikalnog kanala SLI uvck opasna, jer dovode do pobaèaja. U daljem toku graviditeta sluzi je sve više i služi kao važan simptom za dokazivanje graviditeta. Pri kraju graviditeta skiz na spoljašnjem otvoru cervikalnog kanala postaje voclenastija, a grliæ se poveæava zbog serozne infiltracije, Cirliæ se LI toku graviditeta spušta LI trbušnu šupljinu i dolazi u kosi položaj, a pred kraj graviditeta se ponovo podiže. Kod kobila sluz se stvara vrlo obilno LI èitavoj vagini od 3 do K) nedelje ždrebnosti i nalazi se do 8-9. meseca. Otpor kod uvlaèenja spekuluma u vaginu se kod ždrebne kobile oseæa veæ sa 14-17 dana posle koncepcije. Sluzokoža vagine, kao i predvorja - vestibuluma, prekrivena je žilavom, suvom i lepljivom sluzi. Boja sluzi je sivkasta ili belièasta i veoma lièi na škrobni lepak. Ne razvlaèi se LI niti, veæ se lako kida. Sluzokoža nema sjaj i kao da je presvuèena zamuæenim velom. Vaginalni deo cerviksa opisuje se kao golubije ili malo kokošije jaje i lièi na tumor ispod skizokože. Levkasti ulaz u kanal grliæa ne postoji; nabori SLI priljubljeni, a otvor je ispunjen bclkasto-sivom sluzi (skizni èep). Ovakva slika dominira u prvih pet meseci ždrebnosti. U drugoj polovini ždrebnosti skiz je sve više slièna konzistenciji i izgledu meda. Sve više se istièe mreža krvnih sudova LI žitki vagine, naroèito vena. Sluz je èesto ružièasta, što se jasno vidi na razmazli. U poslednja dva meseca ždrebnosti boja vagine prelazi u žuækasto - crvenu. Ccrviks je zbog serozne infiltracije sve više otvoren. Koti steonih krava LI vagini nema mnogo skizi, ona je sivkasta, gusta, viskozna i lepljiva. Najviše je ima oko cerviksa (vitli Sliku 4.). Otpor koti uvlaèenja spekuluma u vaginu postoji samo kod steonosti sa 4-6 meseci. Cerviks je zatvoren i isplinjen sa sluzi. Otvor je usmeren dorzalno. Pouzdanost vaginalne dijagnoze steonosti nije velika. Procenjena je na 35-50% sa 6-9 nedelja, a posle 6 nedelja do 6 meseci 70-75% (Benesch, po Oklješi, 1957). Slika 4. Portio vaginalis Literi (PVU) krava u tzv. "negativnoj" fazi graviditeta. Horizontalno položen i zatvoren tilaz u cervikalni kanal; gusta pihtijasta sluz na naborima.

Nalazi u toku polnog ciklusa Znake polnog žara - estnisa je neophodno razlikovati od steonosti. Zbog toga što i kod steonih krava dolazi do lažnog estrusa. Tako u treæem mesecu steonosti sluz koja se nalazi u vagini vrlo gusta, lepljiva i mutna, ocl 4-5 meseca steonosti grliæ materice je ispunjen gustom sluzi. Potvrda estrusne faze ciklusa moguæa je na osnovu otvorenosti grliæa i prisustva bistre sluzi na njemu. Kod krava koje èesto ispoljavaju tihi estrus, pogotovo na farmama sa visokom mleènošæu, sluz može tla se pojavi samo u tragovima na cerviksu, ili se pojavi tek posle rektalne masaže. Na osnovu progesteronske analize utvrðeno je da se inseminacija na pojedinim farmama vrši izvan estrusa i do 30%. Materièni grliæ se poveæava i otvara, a epitelne æelije sluzokože pojaèano luèe sluz. U vreme ovulacije grliæ je izrazito poveæan i otvoren, zbog hiperemije i serozne infiltracije. Koci kobile je cervikalni kanal otvoren za l - 2 prsta na poèetku i završetku estrusa, a u toku estrusa za 2-3 prsta. Kod krave je PVU zacrvenjen, a sluz se opisuje kao staklasta, bistra, providna i teèna; razvlaèi se u duže niti. U momentu optimalnom za oplodnju dobija plavièastu nijansu, koja se opisuje kao boja vedrog neba. Kod krave se nakuplja u vagini i delom izlazi napolje; ima je 40-200 ml. U fazi žutog tela, ocl 12. elana posle ovulacije, kolièina je znatno manja, a sluz postane gušæa, lepljivija i mutna. Grliæ se smanjuje, cervikalni kanal se zatvara. U stadijumu mirovanja sluz je još gušæa i ima je neznatno, a cervikalni kanal je zatvoren. Izgled PVU krava koje nisu steone prikazan je na Slici 4. Kod kobila su izraženi na bori na PVU, koji okružuju spoljašnji otvor cervikalnog kanala. Otvor je uvuèen LI vidu levka. Skizi na grliæu nema, ili je ima malo, kada je retka, bistra i razvlaèi se u fine niti, posebno u estriisu. Spoljašnji znaci polnog žara - estrusa su èesto slabo izraženi, a postoje unutrašnje pojave. Vulva je malo oteèena i zacrvenjena, nabori na površini kože se izgube, a iz polnog otvora se cecli estrusni iscedak, sluz koja potièe iz materice i grliæa. Ona se nalazi i u vagini koci pregleda spekulumom. II metestrusu mala kolièina krvi prelazi preko cerviksa LI vaginu. Vaginoskopski pregled LI cliestrusu claje nalaz blede mukoze sa oskudnom kolièinom lepljive sluzi. Iscedak može da bude zamuæen, da sadrži pahulje gnoja, ili da ga ima mnogo. To je znak cla krava ima endometritis, cervicitis ili vaginitis (colpitis). Sluzokoža predvorja i vagine je zacrvenjena, hiperemièna, vlažna, sjajna i oteèena. Histološke promené SLI dobro ispitane i poznate koci glodara (pacov, miš, kuniæ, zamorac), pa je razvijena i metoda dokazivanja prisustva folikularnog hormona (Allen-Doisy reakcija). Leukocita nema, ili se nalaze pojedinaèno. Kod krave se LI razmazima sa sluzokože vagine nalazi mnogo sluzi i orožalih æelija bez jedra, a u ostalim stadijumima polnog ciklusa prisutne su neorožale æelije sa jedrom i leukociti. -a b Slika 5 Poitio vaginalis uteri (PVU) krave: a) u estrusu - otvoren cervikalni kanal i zacrvenjena sluzokoža; b) izvan estrusa - zatvoren kanal i patološki izraženi nabori. Razmazi ili otisci cervikalno-vaginalne sluzi obojeni po Gimzi, mogu cla posluže LI dujagnostici faza polnog žara i poremeæaja (Tabela 1).

Tcibi'la l. Celijski sastav cervikalno-vaginalne sluzi koci krava (Manasjan, po Zverevoj, 1985) Faxe polnog žara Epitelne æelije Velike Srednje Male Bez jedra Deformisane Proestrus 36-61 18-35 8-37 do 6 - Fstrus 63-70 20-37 6-22 do 6 - Posteslrus n-66 20-37 9-21 2-4 - Smirh anje 2-12 9-20 71-78 - - Koci akutnog cnclometritisa u razmazu dominiraju srednje æelije i pojavljuju se deformisane æelije. Kod hroniènog kataralnog endometritisa nalazi se cio 6% æelija bez jeclra i do 55% velikih æelija, od 1% cio 6% deformisanih æelija i mali broj æelija srednje ve3lièine. Koci folikuunskih cista na jajnicima, nala/ srednjih epitelnih æelija dostiže 43-68%, velikih i malih æelija je malo, dok æelija bez jeclra nema. Kod luteinske ciste i perzistentnog žutog tela, zapaža se nagli pomak diferencijalne slike razmaza udesno. Vaginalna slika pokazuje u kom se stadijumu polnog ciklusa nalazi životinja. Koci krava u proestrusu se nalaze degenerisani leukociti i epitelne æelije sa nejasnim jedrima. U estrusu epitelne æelije su bez jedara. U metestrusu nalaze se leukociti i epitelne æelije sa jedrima. U cliestrusu nalaze se leukociti i epitelne æelije sa jedrima. Kod kuja se razlikuju evolucioni stadijumi, involucioni staclijum i mirovanje. Evolucioni stadijum se sastoji od proliféracione i sekrecione faze, a svaka traje tri neclelje. Na osnovu vaginainog razmaza velikom sigurnošæu utvrðuje najpovoljnije vreme za parenje ili osemenjavanje. n b Slika 5. Citološki nalaz u razmazu vaginalne sluzi krave u estrusu (a) i cliestrusu (b); Zapažaju se niti estralne sluzi (a) i polihromazija epitelnih æelija (b); (Original) Vaginalna slika pokazuje u kom stadijumu polnog ciklusa se nalazi životinja, ali nam ne daje dovoljno dokaza o momentu ovulacije. Kontrola sekundarnih znakova estrusa samo per tvctiini (tonus i kontraktilnost materice, postojanje folikula), pogotovo za neiskusne veterinare, su èesto nedovoljan znak. LI humanoj ginekologiji primenjuje se test fenomena ženice i fenomena paprati ili test arborizacije (Travjanko i Sol'skij, 1985, Moghissi, 1998). Izgled figure koci sluzi krava je prikazan na Slici 6. Metoda odreðivanja elektriènog otpora vaginalne sluzi može biti od znaèaja kod stajskog - vezanog držanja krava. Feroksiclazna aktivnost se može odreðivati pomoæi štapiæa namoèenih indikatorom, mesto uzorkovanja mora cla bude što bliže cerviksu (Foulkes i sar., 1981, po Gorclonu, 1983).

Milovan Jovièin i sa.:znaèaj kolposkopije u veštaèkom osemenjavanju i dijagnostici poremeæajar eprodukcij e ; ' \ '.. ' '.. -. '. K «' < -. '..... ' -...' y, " o>' t.f.',< - ; ', '. í^<ë%: --.-. - - -' ',,,<* ika 6. Arborizacija estralne sluzi krave (Original) Merenjem ph u estralnoj sluzi ustanovljene SLI proscène vreclnosti od ph = º,Ó\ na 24 sata pre ovulacije, pl 1=6,96 na 12 sati pre ovulacije, a pl I = 6/15 neposredno pre ovulacije. Osemenjavanje krava sa pll estralne sluzi iznaæi p l-1 = 6,8 daje nizak procenat steonosti (Radev,1984). Pojava est rusa tokom graviditeta u stadima tovnih i mleènih goveda iznosi 1-10 % (5,7 % kod èetvorokratnog praæenja spoljašnjih znakova po 30 minuta dnevno). Javlja se u svim stadiumima graviditeta, najèešæe izmeðu 121-240. dana. Ovo se dešava više puta i èesto i u narednom graviditetu. Nema podataka da ovarijalni folikul proizvede dovoljno estracliola d a bi izazvao estrus i mali ima uticaj na vaginu i cerviks. Svi spoljašnji znaci se ne razlikuju od dvofaznog estrusa. Prisutna je i volja za parenjem, ali traje kraæe od normalnog estrusa (proseèno 5,6 sati). Karakteristike cervikalne sluzi, ukljuèujuæi naèin arborizacije, su kao kod graviclnih krava u istom staclijumu graviditeta. Ovulacije i metestrusnog krvarenja (Thomas i Dobson,1989, Oklješa, 1957). Patološka stanja i uzorkovanje za laboratoriju Uzimanje vaginainog brisa radi citološke dijagnostike i mikrobiološkog ispitivanja, kontrole prisustva bakterija, postojanja inkluzija u jedrima ili citoplazmi u epitelnim æelijama vagine ili cerviksa, prisustva protozoa ili gljivica, moguæe je veæ na osnovu mikroskopske inspekcije brisa na mikroskopskoj ploèici u terenskim uslovima. Sluz se posle uzimanja može obojiti po Gramu i posmatrati pod mikroskopom uz uvelièanje 10x40. To nam može dati prethodnu informaciju vezanu za prisustvo bakterija i o osnovnim osobinama bakterija (gram pozitivni ili negativni, bacili ili koke). To je jednostavan, brz i jeftin metod koji se može izvesti na farmi, a ta informacija nam. može olakšati izbor leka za pojedinaène sluèajeve. Prisustvo gnoja na naboriim cerviksa ili na dnu vagine, ukazuje na enclometritis. Moguæ je nalaz manje kolièine urina LI vidu bazena, pomešanog sa sluzi LI prednjem deki vagine (urovagina), sa iritiranom, hiperemiènom skizokožom vagine i cerviksa. Mogu se clijagnostikovati cervicitis, prisustvo polipa, erozija ili tumora. Ovi nalazi upuæuju na uzorkovanje potrebnog materijala za laboratorijsku dijagnostiku. ZAKLJUÈAK Kolppskopija ili vaginalni pregled pomoæli spekuluma, može da paiži dovoljno elemenata za objektivnu klinièku dijagnozu stanja graviditeta, cla iskljuèi njegovo postojanje, ili cla usmeri dijagnostiku reproduktivnih poremeæaja. Moguæe je uzorkovanje cervikalne skizi ili brisa za citološkii clijagnostikli, mikrobiološke analize ili druge testove. Odreðivanje optimalnog momenta za veslaèko osemenjavanje ili prirodno parenje koci domaæih životinja, je drugi važan segment primene kolposkopije. Osim toga potrebno je organizovanje monitoringa na farmama muznih krava, kako u stajskom, vezanom sistemu držanja, tako i LI slobodnom sistemu za odreðene sluèajeve anestrije, hipoestrije i upornih povaðanja. --''

Milovan Jovièin i sa.:znaèaj kolposkopije u veštaèkom osemenjavanju i dijagnostici poremeæ ajar eprodukcije Za ovu metodu su potrebni instrumenti sa moguænošæu korišæenja dodataka koji æe omoguæiti jednokratnu primenu i bolju, elektronsku vezuelizaciju unutrašnjuh clelova genitalnog trakta. LITERATURA: 1. Bene H. Popovic IX 19", Klinièka kolposkopija, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb. 2. Gordon I, 1983, Controlled breeding in farm animals, Pergamon Press, Oxford, New York, Toronto, Sydney, Paris, Frankfurt, 23-25. 3. Judièev JF. 198-1, Organy razmnozenija samok - Organa genitalia feminina, In: Akaevskij ËÉ, Judièev JF, Mihajlov NY, Hrustaleva IV: Anatomija domašnih zivotnyh, Izd. 4., Kolos, Moskva, 303-310. é. Moghissi K, 1498, Cervix. Ééí Fncyclopedia of reproduction, Vol. 1, Academic Press, San Diego, London, Boston, Ne\v York, Sydney, Tokyo, Toronto, 546-553. 5. Nakao T, Sato T, Moriyoshi M, Ka\\ata K. 199 é, Plasma cortisol response in dairy co\vs to vaginoscopy, genital palpation per rectum and artificial insemination, Zentralbl Veterinarmecl A, -ÍK1), 16-21. 6. Oklješa B, 1957, Porodiljstvo domaæih životinja. Poljoprivredni nakladni zavod, Zagreb. 7. Radev G, 1984, Organizacija vosproi/vodilel'nyh iroceso\ i tehnologija iskusstvennogo osemenenija korov na promyslennyh konipleksah, In: 'leorija i praktika vosproi/.veclenija zivotnyh, Kolos, Moskva, 150-154. 8. Setinski Z, 1957, Dijagnostika ždrebnosti. liv Aktuelni problemi veterinarske terapije i profilakse. Knjiga l, Poljoprivredni naknadni zavod, Zagreb. 35-50. 9. Sludencov AP, 1980, Veteinarnoc akušerstvo i ginekologija. Kolos. Moskva, 332-33 é l". Travjanko TD, Sol'skij JP, 1985, Testy funkcional'noj diagnostiki, liv Spravoènik po akušersko-ginekologièeskoj endokrinologii, Zdoro\''ja, Kiev, 33-42. 11. Thomas I, Dobson H,1989, Oestrus during pregnancy in the co\v,yet Rec,124(15), 387-90. 12. Zvereva GV, 1985, Akušerskaja i ginekologièeskaja dispanzerizacija koro\ i netelej, In: Spravoènik po veterinarnomu akušerstvu, Urožaj, Kiev, 5-20.