37. Osnovni pojmovi o džiteru, šumu, i integritetu signala

Transcription

1 37. Osnovni pojmovi o džiteru, šumu, i integritetu signala Osnovni zadatak komunikacije se sastoji u predaji i prijemu signala koji se prenose putem medijuma ili kanala. U zavisnosti od toga koji se medijum za predaju i prijem signala koristi, komunikacioni sistemi se mogu grupisati u sledeće tri osnovne kategorije: optički, bakarni (žičani), i bežični (ili slobodni prostor) (vidi sliku 1). Slika 1 Jednostavni komunikacioni sistem, sadrži tri osnovna gradivna bloka: predajnik, medijum, i prijemnik Tipični opsezi u kojima se prenose signali su od nekoliko THz za optički prenos, do nekoliko GHz za bakarni medijum. U pogledu ograničenja propusnog opsega, slabljenja, i cene, optičko-bazirane komunikacije se često koriste za duga-rastojanja (>1 km), kao i za velike-brzineprenosa (obično > 100 Gbps po kanalu). Bakarno-zasnovane komunikacije se koriste za srednjarastojanja (< 1 km) i srednje brzine prenosa (od 1 Mbps do nekoliko Gbps po kanalu). Bežične komunikacije se koriste za rastojanja od nekoliko kilometara ( ~ km), kao i za umerene-brzineprenosa podataka (do ~ 100 Mbps). Izbor komunikacionog medijuma u velikoj meri je odredjen cenom i aplikacionim zahtevima. Ono što je evidentno je sledeće: Optički prenos karakteriše najširi opseg, pa zbog toga ovim načinom prenosa je moguće po jednom kanalu prenositi podatke najvećom brzinom. 1.1 Šta su džiter, šum, i integritet signala Kada se neki signal predaje i prima, tada fizički proces nazvan šum je uvek pridružen predaji-i-prijemu. Šum u suštini predstavljaju neželjeni signali koji se dodaju idealnom signalu. Sa tačke gledišta digitalne komunikacije, informacija koja se prenosi i procesira kodira se logičkim bitovima 1 i 0. Pri tome, idealni signal se može predstaviti trapezoidalnim talasnim oblikom koji ima konačno vreme porasta prednje ivice (prelaz iz stanja 0 na 1), kao i konačno vreme opadanja zadnje ivice (prelaz iz stanja 1 na 0). U prisustvu šuma, idealni signal se sabira sa šumom pa se tako dobija aktuelni signal. Ako se signalu ne dodaje (sabira) šum tada aktuelni signal je identičan talasnom obliku idealnog signala. Kada se šum dodaje, aktuelni signal se razlikuje od idealnog (vidi sliku 2). Slika 2 Idealni signal u odnosu na šumni signal kod digitalnog prenosa

2 Devijacija šumnog-signala u odnosu na idealni može se posmatrati kroz sledeća dva aspekta: tajming devijacija i amplitudna devijacija. Amplituda digitalnog signala kod bakarno zasnovanih sistema predstavlja napon, dok kod optičko-baziranih i radio-frekventnih bežičnih sistema to predstavlja snaga (energija). Devijacija amplitude signala (ΔA) se definiše kao amplituda šuma (ili jednostavno šum), a devijacija vremena (Δt) se definiše kao tajming-džiter (ili jednostavno džiter). Amplituda šuma je konstantna funkcija i ima efekat na performanse sistema u toku celog vremena. Sa druge strane, tajming-džiter utiće na performanse sistema samo kada se javljaju prelazi u signalu (sa 1 na 0 ili sa 0 na 1). Integritet signala, u opštem slučaju, se definiše kao bilo koja devijacija u odnosu na idealni talasni oblik. Zbog toga, integritet signala, u širem smislu, uključuje kako uticaj amplitude šuma tako i uticaj tajming-džitera. Ipak, odredjene signature signala kakve su premašaji (overshoot), podbačaji (undershoot), kao i oscilovanja (ringing) ne mogu se tretirati kao šum ili džiter (vidi sliku 3) ali ipak imaju uticja na integritet signala. Slika 3 Neke ključne signature integriteta signala 1.2 Na koji način džiter i šum utiću na performanse komunikacionog sistema Nema sumnje da džiter, šum, i integritet signala imaju uticaj na kvalitet komunikacionog sistema. U tekstu koji sledi ukazaćemo, prvo, kako džiter i šum uzrokuju greške u interpretaciji bita (bit error-be) i pod kojim uslovima se BE javlja, a nakon toga, identifikovaćemo metriku kojom se kod komunikacionih sistema kvantifikuje BE BE mehanizmi Uticaj tajming-džitera i amplitude-šuma se mogu najbolje razumeti sa tačke gledišta (perspektive) prijemnika kod komunikacionog sistema. Prijemnik uzorkuje dolazeći impuls čije je logičko stanje 1 u trenutku t s, pri čemu taj impuls se karakteriše naponskim pragom (threshold voltage) V S (vidi sliku 4). Slika 4 Prijemnik uzorkuje dolazeći bit podatka 1 (a) ili 0 (b), gde su t r i t f tajminzi za prelazak 50 % amplitude signala (ili tajminzi prolaska kroz nulu) za usponsku i opadajuću ivicu, respektivno, dok su t s i V S vreme uzorkovanja i napon, respektivno)

3 Kada u digitalnom signalu ne postoji džiter (jitter free) a takodje ne postoji i šum (noise free) tada idealni prijemnik uzorkuje podatke na sredini dolazečeg impulsa. U tom kontekstu, jasno je da ne postoji potreba da se govori o integritetu signala, jer se njegovi efekti izražavaju džiterom i šumom. Pod ovakvim uslovima, vremenski trenuci kada se prolaze-naponski-pragovi (threshold crossing times) kod usponskih i opadajućih ivica prijemnih signala su takvi da su zadovoljeni sledeći uslovi: a) t r <t S <t f ; b) V 1 >V S što reziltira detekciji logičke 1, a to zanči da je bit podataka primljen korektno (deo (a) sa slike 4). Kada postoji džiter i šum, tada se usponske i opadajuće ivice pomeraju duž vremenskih osa, a naponski nivo pomera duž amplitudne ose. U takvim situacijama uslovi za korektnu detekciju bita koji se odnose na vreme uzorkovanja i napon ne moraju biti ispunjeni (zadovoljeni), a to rezultira pojavi BE-a zbog toga što se logička 1 prima/detektuje kao bit 0. Do narušavanja uslova uzorkovanja dolazi kada se jave sledeća tri scenarija: vreme- prolaska usponske ivice je nakon vremena uzorkovanja signala, ili t r >t S, vreme- prolaska opadajuće ivice je pre vremena uzorkovanja signala, ili t f <t S, i napon logičke 1 je ispod napona uzorkovanja V S, ili V 1 <V S (V S - prag odlučivanja). Kod detekcije 0, slučaj dela (b) sa slike 4, korektna detekcija se javlja kada su ispunjeni uslovi t r <t S <t f i V 1 <V S. Na sličan način, narušavanje korektnog uslova uzorkovanja uzrokuje pojavi BE-a jer se umesto bit 0 prima bit 1. Scenarija narušavanja tajminga slična su onim kao za impuls čija je vrednost bit 1 (deo (a) sa slike 4), dok se uslov narušavanja koji se odnosi na napon postaje sada V 0 >V S BER (Bit Error Ratio) Na jednom jednostavnom primeru smo već pokazali kako džiter i šum kod digitalnog sistema utiću na BE. S obzirom da digitalni sistem predaje i prima veliki broj bitova za zadato vreme, to znači da se ukupne performanse sistema mogu najbolje opisati procentom (stopom) loše prihvaćenih bitova (rate of bit-failure), tj kao odnos izmedju ukupnog broja loše primljenih bitova, N f, u odnosu na ukupan broj primljenih bitova, N. Ovaj odnos se naziva BER (bit error rate ili bit error ratio). Bit-error-ratio predstavlja preciznija definicija jer BER = N f /N iz razloga što ne uzima u obzir normalizaciju vremena, kakav je slučaj kod najvećeg broja sistema kada se definiše nekakav odnos. BER je u suštini metrika za procenu kvaliteta-prenosa komunikacionog sistema. Ilustracije radi, kod SONET-a, Ethernet-a, i PCI Express-a BER = ili manje. Veći BER degradira efikasnost veze (mreže), i pogoršava latenciju sistema. U slučaju kada je BER = to znači da se na svakih predatih/primljenih bitova dozvoljava samo jedna BE. U suštini BER zavisi od brzine prenosa podataka, džitera, i šuma u komunikacionom kanalu. 1.3 Izvori tajming-džitera, amplitude šuma, i integriteta signala Kao što smo prethodno naglasili, džiter i šum (jitter and noise J&N) predstavljaju devijacije od idealnog signala. Uzroci pojave J&N-a su mnogobrojni. Fizičke prirode različitih izvora J&N-a, kod komunikacionih sistema, se mogu klasifikovati u dve glavne grupe: 1) urodjeni (intrinsic); i 2) neurodjeni (nonintrinsic). Urodjeni tip izvora J&N-a povezuje se sa fizičkim osobinama elektrona i šupljina u poluprovodničkim komponentama. Neurodjeni tipovi J&N-a posledica su nesavršenosti kod izvodjenja projektanskih rešenja i mogu, u principu, biti eliminisani ili svedeni na minimum. Ukazačemo sada u kratkim crtama na osobine i karakteristike oba tipa J&N-a.

4 1.3.1 Urodjeni šum i džiter Urodjeni šum posledica je slučajnih (proizvoljnih) kretanja i fluktuacija elektrona i šupljina koje egzistiraju kod svih elektro-optičkih poluprovodničkih kola/uredjaja. Ovaj tip šuma se može minimizirati, ali se ne može u potpunosti eliminisati. Zbog ovoga, urodjeni šum postavlja fundamentalno ograničenje koje se odnosi na performanse sistema i uredjaja, kao i na dinamički opseg rada tih uredjaja. Standardni tipovi urodjenih šumova kod elektro-optičkih uredjaja su termički šum, šuim sačme, i fliker šum Termički šum Uzrok termičkog šuma je proizvoljno kretanje nosioca tovara kroz materijal. Kinetička energija proizvoljnih fluktuacija kod kretanja električnih tovara (elektrona i šupljina) srazmerna je temperaturi, kao i srednjoj-kvadratnoj brzini. Spektralna gustina snage (power spectrum density- PSD) termičkog šuma (odgovara belom šumu) proporcionalna je njegovoj temperaturi. Termički šum odredjuje osnovnu granicu performansi koje se tiću odnosa signal šum (SNR) iz razloga što ovaj šum egzistira u svim elektro/optičkim/poluprovodničkim uredjajima koji rade (operativni su) pri ne-nultoj apsolutnoj temperaturi. Termički šum u stručnoj literaturi često se naziva Johnson-ov šum ili Nyquist-ov šum Šum sačme Šum sačme generiše tok (struju) individualnih kvatiziranih nosioca, a posledica je egzistencije potencijalne barijere poluprovodnika. Sačma šum se generiše u proizvoljnim (slučajnim) vremenskim trenucima. Drugim rečima, šum sačme se javlja zbog slučajne fluktuacije struje. Ovaj šum direktno je proporcionalan jednosmernoj (DC) struji polarizacije elektonskih komponenata, i obično je veći od termičkog šuma Fliker šum Fliker šum je fenomen čija je snaga šuma, u širem frekventnom opsegu, inverzno proporcionalna frekvenciji. Fliker šum postoji kod svih aktivnih komponenti, a takodje i kod nekih pasivnih komponenti kakvi su ugljeni otpornici. PSD fliker šuma proporcinalna je sa 1/f α, gde je eksponent α približan jedinici, pa se zbog toga ovaj šum naziva 1/f šum. 1.4 Konverzija šuma u tajming-džiter Šum se obično opisuje koristeći fizičke veličine ili parametre. Kod komunikacionih, računarskih, i elektronskih sistema, ove veličine se odnose na (koriste se za predstavljanje) napon, struju, ili snagu. Obično za prezentaciju ovih fizičkih veličina se koristi amplituda. Usvojimo sada da se amplituda šuma ΔA(t) superponira amplitudi signala A 0 (t) tako da rezultantni signal ima oblik A(t) = A 0 (t) + ΔA(t)...(1) odgovarajući tajming džiter se definiše sledećom relacijom Δt(t) = Δv/(dA 0 (t)/dt) = Δt/k...(2) gde k=(da 0 (t)/dt) odgovara nagibu (ili slew rate-u) talasnog oblika signala.

5 Konverzija linearne-amplitude šuma u tajming-džiter je prikazana na slici 5. Slika 5 Konverzija amplitude šuma u tajming-džiter pomoću linearnog perturbacionog modela Kao što se može videti sa slike 5 amplituda šuma ΔA, odgovarajućeg tajming džitera se smanjuje kako se nagib povećava, i obrnuto. Da bi konvertovanu vrednost tajming-džiter-a održali manjom, neophodno je da nagib signala bude veliki. U kontekstu digitalnih signala to znači da vreme porasta prednje ivice, kao i opadanje zadnje ivice, impulsa treba da budu kratka. 1.5 Nuorodjeni šum i džiter Neurodjeni J&N-i javljaju se usled nesavršenosti projektanskih rešenja. To znači da se ovi tipovi J&N-a mogu kontrolisati, ili fiksirati, putem poboljšanja dizajn rešenja. Tipični predstavnici J&N-a iz ove grupe posledica su: a) postupaka modulacije (amplitudna, frekventna, fazna, ili neka kombinacija), b) distorzije faktora popune signala (duty cycle distortion- DCD), c) intersimbolne interferecije (ISI), d) preslušavanja, e) nepoželjnih interferencija kakve su elektromagnetne interferencije (EMI) koje se javljaju zbog radijacije, i f) refleksije signala uzrokovane neprilagodjenim medijuma, i dr. Ukazaćemo u daljem tekstu na osobine ovih izvora šuma i njihovih uzroka Periodični šum i džiter Periodični šum ili džiter je tip signala koji se periodično ponavlja. On se može matematički opisati sledećom jednačinom: Δt p = f((2π t/t 0 ) + φ 0 )...(3) gde su T 0 - perioda signala, a φ 0 - faza periodičnog signala. Uzroci pojave periodičnog džitera su različiti modulacioni mehanizmi kakvi su amplitudna, frekventna i fazna modulacija. Šta više, modulaciona funkcija može da ima različite forme (sinusna, trougaona, trapezna, i dr.) U suštini periodični amplitudni šum uzrokuje pojavu periodičnog tajming-džitera, pri čemu je amplituda inverzno proporcionalna nagibu ili košenju (slew rate) ivice pravougaonih impulsa. Kod računara, periodični šum ili džiter uzrokovan je radom DC/DC konvertora, spread-spectrum taktnog generatora, izvora EMI-a, i dr.

6 1.5.2 Distorzija faktora popune (DCD) DCD se definiše kao devijacija faktora popune signala u odnosu na njegovu normalnu vrednost. Matematički faktor popune impulsa η x se definiše kao odnos širine impulsa u odnosu na njegovu ukupnu periodu (vidi sliku 6) η + = PW + /T 0 (4a) za pozitivni impuls, ili kao η - = PW - /T 0 za negativni impuls Slika 6 Definicija vremenskih parametara impulsa Najveći broj taktnih impulsa karakteriše se faktorom popune 50 %. Vremenski kraći ili duži impulsi (ili pauze) uzrokuju pojavu DCD-a, što dovodi do devijacije širine impulsa, periode, ili i jedno i drugo. Uzrok devijacije širine impulsa može biti promena referentnog nivoa (slika 6). Najčešći uzrok promene faktora popune impulsa su nebalansirana propagaciona kašnjenja prednje i zadnje ivice signala kroz kola (invertori, baferi). Veoma često u okviru VLSI kola faktor popune signala za taktnu pobudu se koriguje elektronskim kolima tipa clock aligner Intersimbolna interferencija ISI se odnosi na signal podataka, dok za taktni signal ne postoji ISI definicija. Nasuprot taktnom signalu, signal-podataka predstavlja generička forma digitalnog signala kod koga u okviru svakog jediničnog intervala, ili bitske-periode, ne mora da postoji tranzicija. Naime, signalpodataka može da ima istu amplitudu u toku većeg broja jediničnih intervala (ne javljaju se tranzicije), dok kod taktnog signala takav slučaj ne može da se javi. Tip-oblika podataka koji se koristi kod digitalnih komunikacija zavisi od implementirane šeme kodiranja kod komunikacione arhitekture. Važan parametar digitalnog-oblika je kodna-dužina (run length). Ovaj parametar se definiše kao maksimalna dužina uzastopnih 1-a ili 0-a. Ilustracije radi, gigabitni Ethernet koristi 8B10B kodiranje koje karakteriše kodna dužina 5. Kod medijuma za prenos koji se karakterišu gubicima, prethodni bitovi mogu uzrokovati tranzicije kako na nivou tajminga tako i na nivou amplituda. Ove tranzicije dovode do toga da signal odstupa od idealne vrednosti. Tako na primer, kod bakarnih veza javlja se memorijski efekat zbog postojanja kapacitivnog efekta (parazitne kapacitivnosti veza). Kao posledica kapacitivnog efekta, svaka tranzicija se karakteriše konačnim vremenom punjenja i pražnjenja. Kada su tranzicije takve da se naredni prelaz javi pre nego što je prethodni dostigao naznačeni (specificirani) nivo,

7 tada dolazi do devijacije tekućeg bita kako sa aspekta tajminga tako i amplitude. Ovaj efekat može biti kumulativan, tj kaskadan. ISI efekat je prikazan na slici 7. Slika 7 ISI efekat na tajming i amplitudu Proširenje spektra signala takodje ima uticaj na ISI. Naime,disperzija signala je fizički fenomen koji dovodi do proširenja oblika prenetih impulsa. Tako na primer, kod single mode fiber-a dominantni mehanizam proširenja se zasniva na disperzionim efektima, uključujući hromatsku disperziju (CD) i polarizatiom mode disperziju (PMD). Ilustracije radi, na slici 8 prikazani su efekti disperzije na oblik impulsa kod prenosa impulsa po optičkom vlaknu Preslušvanje Slika 8 ISI efekti kod optičkih komunikacija Ukazaćemo na dva tipa preslušavanja. Prvi tip preslušavanja prati prenos signala po bakarnim vodovima, a drugi po optičkom vlaknu. Preslušavanje po bakarnim vodovima preslušavanje u suštini predstavlja fenomen interferencije. Ono egzistira kod sistema koji koriste paralelne kanale za prenos, pri čemu se signali propagiraju konkurentno i medjusobno utiću jedan na drugi. Kod bakarno zasnovanih komunikacionih kanala preslušavanje je posledica elektromagnetne sprege. Sa druge strane, kod integrisanih kola, razmak izmedju veza je mali, pa zbog toga kapacitivni mehanizmi imaju dominantni efekat. Kada se javi tranzicija signala u jednom od kanala, tada deo energije procuri ka drugim susednim kanalima (pune se i prazne parazitne kapacitivnosti veza), a to dovodi do fluktuacije signala u tom kanalu. Na nivou štampanih ploča, gde je geometrija sistema veća u odnosu na integrisana kola, uticaj na preslušavanje imaju kako kapacitivne tako i induktivne sprege. Kod induktivnih sprega važi Lentz-ov zakon, kod koga promena magnetnog fluksa generiše električno polje, a električno polje, u sprezi sa električnim tovarom, uzrokuje naponske fluktuacije. Kao krajnji efekat, naponske promene utiću i na tajming-džiter. Analizirajmo sada sledeći slučaj. Neka su dve prenosne linije kapacitivno spregnute. Ako se na obe linije istovremeno jave digitalne tranzicije na istom kraju (kraj bliži izvoru signala), tada dolazi do povećanog košenja signala na strani prijema (dalji kraj). Pri tome, košenje signala je izrazitije ako su obe tranzicije na bližem kraju u fazi (isti polaritet), ili manje ako su tranzicije sa

8 suprotnim polaritetima. Na slici 9 prikazani su efekti kapacitivnih i induktivnih mehanizama preslušavanja. Slika 9 Šematski prikaz preslušavanja uzrokovano kapacitivnom i induktivnom spregom Kao zaključak bi mogli da kažemo sledeće: Preslušavanje kod bakarnih veza je proporcionalno naponskom ili strujnom košenju (slew rate). Sa povećanjem brzine prenosa podataka ili frekvencije, vremena uspona i opadanja dogitalnih signala se skraćuju. Kao posledica, košenje signala i šum indukovan usled preslušavanja se povećavaju. Preslušavanje kod optičkog prenosa: do preslušavanja takodje dolazi i kod optičkih telekomunikacionih sistema. Preslušavanje je posebno izrazito kod multi-kanalnih sistema, kakvi su WDM (wavelength division multiplexing) sistemi. Kod WDM-a preslušavanje se javlja zbog postojanja linernih i/ilinelinernih efekata. Linearni efekti postoje zbog curenja energije fotona od susednih kanala koji rade na različitim talasnim dužinama. Pri tome, curenje postoji u optičkim filtrima ili demultiplekserima. Curenja uzrokuju fluktuacije amplitude šuma. O nelinearnim efektima na ovom mestu nećemo govoriti. Ko zaključak bi mogli da kažemo sledeće: Preslušavanje kod optičkog prenosa dovodi do povećanja amplitude šuma, a time indirektno i do pojave džitera, što u krajnjem slučaju uzrokuje degradacuju performansi sistema. 1.6 Klasifikacione šeme džitera i šuma Džiter i šum su složeni statistički signali koji se sastoje od većeg broja komponenata. U cilju njihove klasifikacije fokusiraćemo se prvo na džiter, ali ćemo iste koncepte kasnije primeniti i na šum. Kategorizacija džitera se može izvesti na veći broj načina. Ipak, čini se da je najznačajnija ona kategorizacija koja se zasniva na fenomenologičkim osobinama džitera (vidi sliku 10). Na prvom nivou kategorizacije džiter se može podeliti na sledeće komponente: 1) deterministički džiter (deterministic jitter- DJ), i 2) slučajan džiter (random jitter- RJ) Slučajan džiter je nepredvidljiv i obično je uzrokovan fizičkim prcesima koji generišu šum. Distribucija slučajnog šuma ima osobine Gaus-ove raspodele. Deterministički šum, sa druge strane, je predvidljiv. Na nardnom nivou kategorizacije pravi se razlika izmedju ograničenog (bounded) i neograničenog (unbounded) džitera. Amplituda DJ-a je ograničena, a ovakav tip džitera ima

9 konačnu distribuciju. Sa druge strane amplituda RJ-a je neograničena, tj njegova vrednost od vrhado-vrha premašuje maksimalne granice kako se perioda observacije povećava. U okviru determinističkog džitera, džiter se može dalje klasifikovati na periodični (PJ), podatočno-zavisni džiter (DDJ), i ograničeno nekorelisani džiter (BUJ). DDJ predstavlja kombinacija DCD i ISI džitera. Kod slučajnog džitera postoje dva tipa, prvi je GJ (single Gaussian jitter), a drugi MGJ (multiple Gaussian jitter). Periodični džiter (PJ) je repetitivan u odnosu na odredjenu frekvenciju, a njegov uzročnik su elektromegnetne smetnje od odredjenih periodičnih signala kakvi su oni koji potiću od oscilatora ili DC/DC konvertora. Ne postoji jasna definicija o pomu koji se odnosi na neperiodični džiter: U principu sve ono šti nije periodično je po definiiji neperiodični džiter. Drugi način klasifikacije džitera se zasniva na činjenici da li je džiter korelisan u odnosu na oblik-podataka (data pattern) ili taknih impulsa, ili nije korelisan. Shodno tome razlikujemo korelisani džiter (correlated jitter) i nekorelisani džiter (uncorrelated jitter). Svaka džiter komponenta ima svoj specifični uzročnik i karakteristike. Tako na primer, uzrok pojeve DJ-a može biti ograničeni propusni opseg medijuma, refleksija, preslušavanje, EMI, smetnje na potencijalu voda za razvodnje mase, periodične modulacije, ili zavisnosti od raznih oblika-podataka. Uzrok RJ-a može biti termički šum, šum sačme, fliker šum, slučajna (random) modulacija, nestacionarna interferencija, idr. Slika 10 Klasifikacija različitih komponenti džitera Napomena: TJ- total jitter; DJ- detereministic jitter; RJ- random jitter; GJ- Gaussian jitter; MGJmultiple Gaussian jitter; PJ- periodic jitter; BUJ- bounded uncorrelated jitter; DCD- duty cycle distortion jitter; DDJ- data dependent jitter; ISI- intersymbol interference jitter Na sličan način, kao i kod kalsifikacije džitera, moguće je klasifikovati i komponente šuma. Na slici 11 prikazana je klasifikaciona šema šuma.

10 Slika 11 Klasifikaciona šema šuma Najveći broj komponentnih koncepata za džiter i šum su simetrične sa izuzetkom to što za DCD džiter ne postoji ekvivalentna komponenta šuma.

11 Ostale slike

12